Božić: Prva nedelja Adventa i početak božićnog praznovanja

01. dec 2019 u 08:59

Na današnji dan se po običajima katoličke i evanđelijske crkve obeležava prva nedelja Adventa (Adventsonntag) kojom otpočinje predbožićna proslava i čekanje Hristovog rođenja.

Danas se u svim katoličkim i evanđelijskim crkvama u Beču održava služba, a paljenjem prve sveće na božićnim vencima zvanično počinje proslava početka Adventa pred Božić  i početak nove crkvene godine.

Ime Advent potiče iz latinskog jezika od reči “Adventus Domini” (“dolazak Gospoda”) i opisuje vremenski period kada se vernici zapadnih hrišćanskih crkava pripremaju na proslavu rođenja Isusa Hristusa i Božića. Advent traje uvek četiri nedelje, a u zavisnosti od njegovog početka između 22 do 28 dana.

Od večeras pa sve do katoličkog Božića se svake nedelje u večernjim satima čitaju posebne molitve i pali preostala sveća na tradicionalnom božićnjem vencu koji je postavljen na centralnom mestu u domovima vernika.

(c) pixabay

Još jedan od običaja u ovom periodu je Adventski kalendar. To je poseban kalendar sa 24 prozorčića. Deca u periodu od 1. do 24. decembra mogu svaki dan da otvore po jedan prozorčić i pojedu slatkiš koji se krije iza njega. Ni odrasli nisu imuni na ovaj običaj.

(c) pixabay

Ove godine prazične nedelje padaju 1., 8., 15. i 22. decembra 2019. godine, a praznovanje traje sve do 25. decembra kada se proslavlja Božić i Hristovo rođenje. Prema predanju Isus Hrist je rođen 25. decembra u Vitlajemskoj pećini pa se ovaj datum, uz razlike u kalendarima, poštuje u celom hrišćanskom svetu. U svim hrišćanskim crkvama, na Badnje veče i Božić, čitaju se delovi Jevanđelja o rođenju Spasitelja i događaj u Vitlajemu koji je promenio istoriju čovečanstva.

Sledeće nedelje 8. dezembra je druga nedelja Adventa i spojena je sa  sa državnim (verskim) praznikom Maria Empfängnis (Začeće Marije).

Plamen mira iz Vitlejema

Svake godine pred Božić , jedno dete u Vitlejemu, rodnom mestu Isusa Hrista, zapali “plamen mira”, koji zatim putuje čitavom Evropom. Milioni ljudi iz 30-tak evropskih zemalja zapale svoje sveće na ovom plamenu čime se prenosi duh i zajedništvo Božića.

Još od 1986. godine se u Austriju donosi “plamen mira” iz Vitlejema (Betlehema) zapaljen na mestu gde je rođen Isus Hrist. Vernici iz Austrije koji žele da upale svoje sveće mogu to učiniti 24. decembra na svim većim železničkim stanicama u Beču.

U Austriji, 6. januar je zvanični praznik i tada se završavaju katolički božićni običaji, a nastavljaju pravoslavni božićni običaji. U katoličkoj crkvi ovaj dan se slavi kao Bogojavljenje. Posljednji put se pali božićna sveća na vencima, završava se blagoslov domova i porodica i uklanjajuse  božićne jelke.

Na koji način se obeležava Božić u Austriji  i kako izgleda jelovnik u pojedinim delovima Austrije u vreme Božića pročitajte u našem predhodnom tekstu. Pravoslavna crkva i vernici istog dana slave Badnji dan i Badnje veče.

Pravoslavni vernici, koji poštuju julijanski kalendar, 7. januara proslavljaju Božić, praznik cele porodice koja je tada na okupu. Mnogi običaji su, u današnje vreme, prilagođeni savremenom načinu života. Detaljnije pročitajte u našem predhodnom tekstu Pravoslavni Božić – Hristos se rodi!

 

NAJNOVIJE VESTI – NASLOVNA OVDE

 

PROČITAJTE I OVO:

Pesma „Tiha noć, sveta noć“ nastala je u Austriji pre 200 godina i peva se širom sveta

Beč: Gradi se novi centar svih religija u Beču – „Campus der Religionen“

Bečlije vole svoje božićne pijace i prazničnu atmosferu

Počinje veliki Božićni post za pravoslavne hrišćane

Verski praznici: Sveta tri kralja kod katolika i Badnji dan za pravoslavne vernike

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava