Dijaspora: Srbi u rasejanju i srpska dijaspora kroz istoriju

28. okt 2017 u 00:00

Procenjuje se da danas u svetu živi preko četiri miliona Srba. Od velike seobe u 17. veku iseljavanje ljudi iz Srbije traje s manjim prekidima sve do danas.

Srpska dijaspora u svetu je u odnosu na broj Srba u matici vrlo brojna. Mnogi, međutim, ne znaju šta ova reč izvorno znači i za šta se upotrebljava(la). Izraz potiče iz grčkog jezika i znači „rasejanje, rasejavanje“. Dijaspora je izvorno geografska oblast u kojoj žive pripadnici jedne veroispovesti ili naroda. Oni su u manjini u odnosu na narod kojim su okruženi i njegovu veru.

Izraz „dijaspora“ su počeli da koriste Jevreji za pripadnike svoga naroda/vere, koji su dobrovoljno ili iz nužde živeli izvan Svete zemlje. Dijaspora je za njih u izvornom smislu okončana osnivanjem države Izrael 1948. godine. Od 20. veka ovaj izraz se prvenstveno koristi za pripadnike jedne etničke grupe u inostranstvu.

Srbi u rasejanju – Srpska dijaspora kroz istoriju

Ako zanemarimo vrlo davna vremena, iseljavanje Srba je započelo s prodorom Turaka, krajem 14. veka. Prvi veći talas iseljavanja Srba ide ka severu, uglavnom u Srem i Arad.

„Velika seoba Srba“ pod vođstvom patrijarha Arsenija III Čarnojevića desila se u leto 1690. godine. Tada se iselilo čak 37.ooo porodica Srba  (procenjuje se da bi se moglo raditi o 185,000 ljudi) koji su se nastanili u Budimu i Sentandreji (Mađarska). Druga velika seoba se desila 1740. godine kada su brojni Srbi ponovo bežali od turske odmazde, ovoga puta uglavnom u Austriju. Tokom tih seoba Srbiju je napustilo toliko ljudi, da su centralni delovi zemlje zarasli u šumu, od čega je nastalo i ime regiona Šumadija. Samo je na Kosovu tada opustelo čak 360 srpskih sela.

Seoba zbog nemaštine započela je krajem 19./početkom 20. veka. Srbi su se u to doba iseljavali iz Boke, Hercegovine, Like, Korduna, Dalmacije, Bosne i Vojvodine. Odlazili su u Sjedinjene Američke Države (preko Kalifornije). To je bila najduža seoba Srba, koja je trajala čak do početka Drugog svetskog rata.

Za vreme Drugog svetskog rata je sa teritorija koje su do tada naseljavali proterano 260.000 Srba. Posle rata po Evropi se rasulo oko 390.000 ljudi. Oni su dalje odlazili u Argentinu, Australiju, SAD (ovoga puta preko Njujorka), Kanadu i Veliku Britaniju. Radilo se uglavnom o pripadnicima vojnih formacija koje su izgubile rat i o političkim izbeglicama.

Sredinom šezdesetih godina 20. veka na red je došla „seoba gastarbajtera“. „Odlazak radnika na privremeni rad u inostranstvo“ (zvanični SFRJ – termin) usledio je na osnovu međudržavnih sporazuma, ali i individualno. Do polovine 70ih broj tada jugoslovenskih (srpskih) radnika u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Švedskoj, Austriji i Švajcarskoj dostigao  je  skoro pola miliona ljudi.

Osamdesetih godina prošlog veka se sve više iseljavaju visokoobrazovani stručnjaci, poslovni ljudi, umetnici i sportisti. Zemlje u koje odlaze su SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Australija itd.

Početkom devedesetih godina 20. veka zbog rata na Balkanu dolazi do masovnog iseljavanja srpskog i drugih naroda bivše SFR Jugoslavije. Oko 4,1 miliona ljudi iz Jugoslavije odlazi u svet. Prilikom raspada SFRJ, odnosno osnivanja nezavisnih država, Srbi iz njih prelaze na teritoriju Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Mnogi emigriraju u SAD, Australiju, Novi Zeland i brojne evropske zemlje.

Iseljavanje, nažalost, traje i dalje. Zbog dugogodišnje ekonomske krize svakoga dana mladi ljudi i porodice i dalje napuštaju Srbiju. Procenjuje se da  ih danas u svetu ima oko 4 miliona (oko 2 miliona u Evropi, milion u SAD, ostatak u ostalim delovima sveta).  Najviše Srba i njihovih potomaka danas je u SAD, Nemačkoj i Austriji.

PROČITAJTE JOŠ I OVO: Srpska dijaspora iz Austrije među prvih deset u svetu po slanju novca 

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava