Austrija: Buduća Vlada pooštrava politiku prema azilantima i novim doseljenicima

19. nov 2017 u 13:37

Pregovori o formiranju buduće austrijske koalicione Vlade napreduju. Predstavnici ÖVP i FPÖ uspeli su da postignu dogovor u radnoj grupi nadležnoj za bezbednost i zaštitu domovine. Kada će se Vlada formirati, još se ne zna. Pregovori će potrajati verovatno i do posle Nove godine.

fpö

Posle pobede na izborima 15. oktobra, Sebastian Kurz je rešio da stupi u koalicione pregovore sa FPÖ H.C. Strachea. Da bi se formirala nova Vlada, u okviru koalicionih pregovora između Narodne i Slobodarske stranke Austrije (ÖVP/FPÖ) formirane su radne grupe. Radna grupa „Bezbednost, red, zaštita domovine“ prva je objavila rezultate, što znači da su budući partneri u Vladi po tom pitanju vrlo složni. U ostalim grupama će rad još potrajati.

Azilantima se ne piše dobro

Najvažnije je da ubuduće – ako je to ikako moguće – azilanati više uopšte ne dolaze u Austriju  („Ilegalnu imigraciju svesti na nulu“). Ove stranke planiraju da sve one koji dovde stignu preko trećih sigurnih zemalja (npr. Hrvatske, Grčke, Italije) tamo odmah i vraćaju. To i inače predviđa EU-sporazum iz Dablina koji se od velike najezde azilanata 2015. primenjivao relativno retko.

Za osobe sa priznatim azilom planira se da austrijsko državljanstvo ne dobijaju više „ubrzano“, odnosno posle 6 godina, već da ubuduće čekaju najmanje deset godina, kao i ostali. Najavljuje se i eficijentno proterivanje odbijenih azilanata, odnosno ilegalnih izbeglica nazad u njihove zemlje. To do sada nikome nije uspelo u potpunosti, jer se vlade država iz kojih odbijeni potiču opiru njihovom povratku. Smanjiće im se i socijalna pomoć (kao što je to učinila Gornja Austrija). Razmišlja se i o tome da im se ubuduće daje samo minimalna suma novca i  da im se pokrivaju sve osnovne životne potrebe. Ni to verovatno neće biti lako za realizaciju (jer nije u skladu s principom ravnopravnosti priznatih izbeglica sa austrijskim državljanima). Dvojno državljanstvo i dalje neće postojati, odnosno suzbijaće se još odlučnije, što je dobar prelaz na sledeća pooštrenja.

Za nove strance koji hoće da dođu na rad u Austriju

Buduća koalicija ne želi da se stranci iz ostalih (uglavnom siromašnih) EU-država ubuduće (i nadalje) doseljavaju u Austriju zbog „najboljeg socijalnog sistema“, već da bi ovde radili i plaćali poreze. U skladu sa tim najavljuje se pooštravanje mera i u tom pravcu. Sloboda naseljavanja za državljane Unije ostaje na snazi, ali će se nova Vlada verovatno potruditi da – posebno novima –  što više zagorča život, odnosno onima koji su već ovde oduzme ili umanji neke sadašnje „privilegije“.  U predizbornoj kampanji se čak  govorilo o ukidanju svih socijalnih davanja za sve strance u Austriji tokom prvih pet godina boravka. U objavljenim rezultatima radne grupe za zaštitu domovine se, međutim, to (još uvek) ne govori, a verovatno bi to bilo teško za sprovođenje, zbog principa EU. S druge strane se planira dalje olakšavanje pozicije onih koji donose novac (investitori iz inostranstva).

Stranci iz trećih država (dakle i  Srbije, Bosne i Hercegovine itd.) koji tek žele da dođu da rade u Austriji takođe mogu da računaju s promenama. Prvo je na redu novo definisanje „liste deficitarnih zanimanja“, na osnovu koje jedino mogu legalno da dođu zbog posla. Šta to tačno znači još nije poznato, ali će verovatno ići u pravcu većeg angažmana domaćih nezaposlenih, umesto „uvoza stranaca.“ 

Više para za policiju i vojsku, nadzor i antiterorizam

Za policiju je takođe predviđena reforma. Planirane su veće plate za policajce, stalno povećavanje broja novih čuvara reda (2.500 do 2.800 godišnje) i dalje olakšavanje njihovog prijema. Zbog takvih želja buduće Vlade uvešće se i novo „šegrtsko“ zanimanje u oblasti uprave i egzekutive (Verwaltungs- und Exekutivlehrling).

U oblasti bezbednosti planira se još više video-nadzora, automatsko snimanje i čuvanje brojeva registarskih tablica i kontrola „WhatsApp“ i sličnih službi za privatne poruke (naravno samo u slučaju sumnje u pošiljaoca ili primaoca).

Budžet za vojsku treba radikalno da se poveća i to na 1 posto bruto društvenog proizvoda, odnosno 3,5 milijardi evra, što je posebno važan zahtev FPÖ. Budući koalicioni partner se o tome još nije izjasnio, ali se pretpostavlja da će ići u tom pravcu. A mi ćemo vas dalje izveštavati o planiranim promenama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava