Mešoviti brakovi: Različiti jezici i običaji, ali prava ljubav

16. apr 2018 u 20:22

Ima li razlike kada se voli neko ko potiče sa istog podneblja, ko ima istu tradiciju, sistem vrednosti, i sličan način vaspitanja, ili neko sasvim drugačiji po mentalitetu i shvatanjima?  

Mnogi evropski centri za multietničku kulturu izučavaju život stranaca, njihovo uklapanje u sredinu u kojoj žive i rade. I, svi podaci govore da je sve više mešovitih brakova, koji se procentualno manje razvode od čisto nacionalnih.
Mnogo je pitanja koja se mogu postaviti na temu ljubavi između različitih nacija, iako je praksa mnogo puta pokazala da emocije ne poznaju geografske granice. Dokazano je da može da uspe, ali, da li veza sa strancem daje više mogućnosti ili i ona prolazi kroz iste faze i iskušenja kao i „obična“ ljubav?

Stručnjaci za ljubav i sociolozi  imaju podeljena mišljenja, odnosno neki smatraju da ljubav nema veze sa tim ko je odakle, dok drugi tvrde da veza sa osobom drugačijeg mentaliteta otvara mnogo novih problema. Istraživanja ipak pokazuju da žene, više nego muškarci, maštaju o vezi sa strancem i upuštaju se u multietničke brakove,  gde su  ređi razvodi, bogatija kultura i češći kompromisi.

 

Moje i tvoje je naše

Po savetu sociologa i psihologa, „moje i tvoje“ prelazi u naše, ali samo ako i jedan i drugi poštuju običaje, religijsku pripadnost i porodice onog drugog.
Nemica, udata za Srbina spremiće slavu, iako je niko ne tera da napusti svoju, katoličku ili protestantsku veru.
Italijan ili  Austrijanac će pristati da njegova deca uče i jezik svoje majke, koja je, na primer iz Grčke, Rusije, Srbije ili neke druge zemlje, pa čak i da budu krštena u  pravoslavnoj crkvi.

 

Roditelji se teško navikavaju na zeta ili snaju druge nacije ili religije

Prva generacija radnika na privremenom radu, koji je odavno prestao da bude privremen, želela bi da se njihova deca i unuci udaju i žene sa pripadnicima svoje nacije . S druge strane, treća generacija došljaka češće sklapa brakove sa strancima, nego sa svojim sunarodnicima.

Žitelji nekadašnje Jugoslavije, a sada samostalnih država,  rasuli su se na svih pet kontinenata. Rano je za analize porodičnih odnosa u trećoj generaciji ali će tek neka kasnija istraživanja dokazati kakvi će biti brakovi današnjih mladih iseljenika.

Jedno je sigurno, među starom emigracijom, odnosno ljudima, koji su se „trbuhom za kruhom“ odselili u druge zemlje, više je dvonacionalnih, nego jednonacionalnih brakova. Podsetimo se da je u BiH, neki tvrde svaki treći, a neki svaki peti brak, bio multinacionalan, pre početka raspada Jugoslavije.

U dijaspori, „najčistiji“ brakovi su među turskim radnicima, a i tu je sve više Turaka, koji se žene strankinjama, nego Turkinja, koje biraju stranca za muža. Kao najveća etnička grupa u zemljama Zapadne Evrope, o njima ima i najviše podataka, mada se tvrdi da su najzatvorenija zajednica, koja se najteže uklapa u novu sredinu.

Bivši Jugosloveni, kao i Italijani, lako sklapaju brakove sa strancima. Teško je raščlaniti šta je brak iz interesa, ili kako se to popularno kaže „zbog papira“ ili iz ljubavi. Bez obzira na stroge državne kontrole u svim evropskim zemljama i u SAD, još ima mnogo „lažnih brakova“.

Pravi brakovi iz ljubavi sa strancima i da li će se neko upuštati u vezu i brak sa strancem, uticaj imaju i prethodna ljubavna iskustva, kažu psiholozi. Ukoliko je, na primer, žena izašla iz loše veze čije karakteristike vezuje za tradiciju podneblja na kojem živimo, veza sa strancem biće potpuno osveženje i činiće se kao mnogo bolje rešenje. Žene se češće svesno upuštaju u vezu, dok je kod muškaraca to uglavnom stvar trenutka i uglavnom  ako ih posao odvede u inostranstvo, ili isključivo na osnovu sekusalne privlačnosti. Istraživanja pokazuju da se, generalno, muškarci češće vezuju za žene sa istih, ili sličnih prostora, što je još izraženije u zemljama koje neguju konzervativnije stavove i uređenja.

 

Ugovor pre braka

U razvijenim industrijskim zemljama odavno se ustalio običaj da se potpisuje ugovor pre sklapanja braka. Sve se zna, sve je jasno, šta je tvoje, šta je moje, šta će biti ako se rastanemo. Naši zemljaci predbračni ugovor smatraju – sramnim. Tradicionalno vaspitanje i drugačije moralne norme ne dozvoljavaju mešanje emocija i realnih opasnosti.
Ipak, savet ljudi  koji se bave ispitivanjem mešovitih brakova je da treba sklopiti ugovor! Iskustva pokazuju da najviše posle razvoda, na ekonomskom planu, stradaju baš stranci, najviše strankinje.

Kad je reč o onim pravim brakovima, sklopljenim iz ljubavi, gotovo da se ne razlikuju od jednonacionalnih. Mešanje nacija i etničkih grupa može samo da koristi, mada na prvi pogled izgleda teško, čak nemoguće , kažu sociolozi.

U dvojezičnoj, multireligioznoj i multikulturnoj zajednici svi profitiraju, ako na startu imaju jasan cilj: održanje braka, rađanje dece, bez pretpostavljanja jedne kulture ili religije drugoj. Ravnopravnost i humanost se najbolje uči u višenacionalnoj porodici.

Zbunjena ali uspešna deca

Kako rastu, tako pitaju,  deca traže i prave odgovore u pravo vreme. Prvih godina mešaće jezike roditelja, ali veoma brzo će se navići na dvojezičnost. Deca iz bilingvalnih brakova kasnije progovore i možda ponekad u govoru kaskaju za vršnjacima, ali kasnije imaju bolje mentalne sposobnosti, pokazalo je jedno istraživanje britanskih naučnika.

Radoznalo će ispitivati običaje i verske praznike. Ako objašnjenja, od strane roditelja i ostalih članova familije, budu ravnopravna i humana, dete će stasati  u osobu spremnu na kompromise i demokratsko razmišljanje.
Najvažnije je naučiti dete da nije važno ko odakle dolazi, nego ko je kakav! – poručuje sociolozi.

Nema rđavih nacija, postoje samo rđavi ljudi, nažalost u svim nacijama, na čitavoj zemaljskoj kugli.

 

PROČITAJTE JOŠ I OVO: Beč je stabilan po pitanju brakova, stranci zaslužni za to

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava