Rođenje muzeja migracije: Izložba o muzeju migracije u Beču

Iako su radna i ekonomska migracija, izbeglice, raseljavanje i globalna mobilnost među dominantnim pojavama 20. i 21. veka, one nikako nisu dominantna tematska područja u muzejima koje finansiraju države. Zato kolektiv MUSMIG iz Beča organizuje izložbu o “budućem” Muzeju migracije, koja će biti realizovana kao odgovor na političku stvarnost u kojoj nije bilo mesta za migraciju.

Izložba ne samo da govori o funkciji i nedostatku ovog muzeja, već daje i osvrt na rasprave i otpor koji su pratili ideju o takvom muzeju u Austriji.

Polazeći od činjenice da u Beču ne postoji ni arhiv, a ni muzej migracije, kolektiv MUSMIG  je osmislio projekat u vidu izložbe “Rađanje muzeja migracije”, koja nudi koncept budućeg muzeja migracije i primer kako bi on mogao da izgleda u budućnosti.

Na izložbi koja će biti otvorena 21. februara 2020. godine u 19.00 časova u galerji „Die Schöne“ (Kuffnergasse 7, 1160 Wien) posetioci mogu dobiti uvid u brojne arhive i pogledati tematski raspored budućeg muzeja migracije, ali i izložbi koje bi se tamo događale.

Deo ove izložbe su zapravo već postojeće izložbe o raznim aspektima migracije:  10 godina postojanja hora 29. novembar iz Beča, izložba o bisokopu Filmkasino kao Domu Jugoslovena od 1970. do 1989. godine,  izložba o spomeniku gastarbajterima, tekućem projektu Save Ristića o kome smo već pisali, izložba o među državnom ugovoru o gastarbajterima između Austrije i Turske ili o Romima kao specificnoj austrijskoj manjini.

“Naša ideja je jednostavna i to što ćemo prikazati na ovoj izložbi ili  ono što ćemo prikazivati na budućim izložbama je baš ono što bi trebalo da bude deo muzeja migracije u Austriji”, kaže Ljubomir Bratić,  jedan od inicijatora izložbe i član kolektiva MUSMIG.

“Istoriju ne pišu samo pobednici već i  države. One to čine time što uglavnom prećute uloge „drugih“ u istoriji sopstvenosti, a migracija  kao perspektiva istorijskog razmatranja menja perspektivu istorijske svesti”, kaže Bratić.

Po njegovim rečima, ova opšta problematika se već godinama spominje u Austriji, sa strane intelektualaca i aktivista i pretapa u svakodnevna pitanja o tome ko piše konkretnu istoriju, čije sećanje se čita, na primer, u školskim udžbenicima, čije sećanje je deo muzejskih postavki, izložbi, spomenika kulture i uopšte svakodnevnih rasprava. Šta uraditi sa porodičnim sećanjem prvoškolaca, od kojih, u Beču, 60 procenata ima najmanje jedanog roditelja koji nije rođen u Austriji?

“Kada  razgovaramo sa penzionerkama i penzionerima iz Jugoslavije i drugih zemalja u Austriji, veoma često čujemo da su ponosni što su baš oni sagradili Bečki metro ili Unositi, a njihovi potomci takođe ponosno ističu što su baš njihovi preci bili oni koju su učestvovali u gradnji bečkih bulevara ili važnih građevina u Beču”, objašnjava Bratić, i ističe važnost gastarbajtera koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji Austrije i kao takvi zaslužuju posebno mesto u jednom “muzeju migracije”.

Sve dosadašnje inicijative su se kroz rasprave pretvarale u izložbe, u literarne i naučne tekstove, u diskusije u poznatim i alternativnim medijima. Neke od stanice te diskusije su izložba „Gastarbajteri“ u tadašnjem „Istorijskom Muzeju grada Beča“ (2004), projekt Migracija u Kelnu (2006), kampanja „Za arhiv migracije, sad!“ (2012), izložba „Jugo, moja Jugo“ u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu (2016) i sad,  i izložba „MUSMIG -Rođenje muzeja migracije“.

U izložbi učestvuje i organizacija „SOS Balkanrote“ koja se bavi donacijom migrantima u Bosni i Hercegovini i koja je koncipirala izložbu o svom radu.

Otvaranje izložbe je 21.02.2020. u 19.00 časova u galeriji „Die Schöne“ (Kuffnergasse 7, 1160 Wien) i traje do 23. februara ( Finissage | 11:00 do 14:00).

LJUBOMIR BRATIĆ: O našem sagovorniku…

Ljubomir Bratić, završio je master studije filozofije na Univerzitetu u Insbruku. Bavi se odnosima umetnosti i politike; politikama antirasizma, istorijom migranata u Austriji i njihovim samoorganizovanjem i problemima migracija uopšte.

Autor je knjige  “Politischer Antirassismus: Selbstorganisation, Historisierung als Strategie und diskurzive Interventionen” (2010) kao i mnogih članaka. Jedan je od inicijatora i osnivača Arhiva migracija u Beču, koautor izložbe Gastarbajteri u Muzeju grada Beča (2004), učestvovao je u projektu “Sakupljanje migracije” u istom muzeju (2015-2016), koautor je izložbe “Jugo moja Jugo”.

 VIDEO: Ljubomir Bratić gost u emisiji Dijaspora uživo (2015)

PROČITAJTE I NAJNOVIJE VESTI – NASLOVNA OVDE

NOVO U AUSTRIJI! Onlajn knjižara! Više od 40.000 naslova na srpskom jeziku! Kliknite na baner ispod i uplovite u carstvo knjiga!

PROČITAJTE JOŠ I OVO: 

Gastarbajteri u Beču: Inicijativa za podizanje spomenika gastarbajterima