Loše raspoloženje Austrijanaca prema strancima, a posebno prema muslimanima

03. dec 2017 u 12:30

Za "Integracioni barometar" svake godine se sprovodi anketa među 1.000 austrijskih državljana na temu zajedničkog života s ljudima doseljeničkog porekla. Rezultati treba da posreduju mišljenje koje Austrijanci imaju o integraciji. I ove godine je najveće neraspoloženje prema muslimanima.

Aktuelni „Barometar integracije“, koji po nalogu Austrijskog fonda za integraciju redovno sprovodi istraživač javnog mnenja Peter Hajek, pokazuje da je pogoršano raspoloženje u austrijskom stanovništvu kada se radi o zajedničkom životu sa strancima. Ispitanici pritom posebno kritički gledaju na odnos između muslimana i ostalih stanovnika.

Barometar integracije pokazuje da tačno polovina ispitanika smatra da je zajednički život pozitivan, a druga naravno obratno. U poređenju sa anketom koja je sprovedena u proleće 2017. pokazuje se lako pogoršanje raspoloženja, posebno prema muslimanima. Tri četvrtine ispitanika je uvereno da postoji paralelno društvo, koje dovode prvenstveno u vezu sa muslimanima. Kada je reč o islamu, izgleda da im je stav  nešto diferenciraniji. S jedne strane čak tri četvrtine anketiranih smatra da islam ne spada u Austriju, dok ih s druge strane opet isto toliko misli da onaj islam koji se orijentiše prema evropskim vrednostima može da bude deo Evrope. Osam od deset ispitanika traži strožije kontrole džamija, kako bi se sprečilo delovanje radikalnih grupa. Čak 86 procenata zahteva tačnije kontrole mogućeg financiranja džamija iz inostranstva, a 84 posto je za to da se tzv. islamska obdaništa strožije kontrolišu. 

Smanjivanje socijalne pomoći za azilante u Gornjoj Austriji  sa 914 na 560 evra  72% Austrijanaca smatra ispravnim, a 48% čak posebno ispravnim. Protiv olakšavanja sticanja austrijskog državljanstva nema ništa samo 13 posto (!) ispitanih, a za dvojno državljanstvo se izjašnjava mršavih 23 posto.

53 posto ispitanih se oseća vrlo ili dosta nesigurno

Kada se radi o osećaju lične sigurnosti čak 53 procenta ispitanih oseća se nesigurnije od kada su se doselile izbeglice (to su pretežno žene, manje obrazovani, ljudi iz većih gradova). Kada se radi o temi obrazovanje i školstvo,  72 posto anketiranih zahteva učestvovanje svih učenika i učenica u nastavi plivanja, bez obaziranja na religijske razloge, 88 posto podržava uvođenje druge obavezne godine posećivanja obdaništa za decu koja loše govore nemački, a 86 procenata se zalaže za strožije kontrolisanje znanja nemačkog jezika personala u vrtićima (zna se kojim).

72 posto je za to da izbeglice koje dobijaju socijalnu pomoć (zauzvrat?) moraju da obavljaju društveno-korisne radove. 63 procenta podržava predlog da se državljanima EU socijalna pomoć isplaćuje tek posle 5 godina boravka u Austriji, a celih 80 posto traži da se dečji dodatak koji se isplaćuje roditeljima za decu u EU-inostranstvu izjednači sa nivoom tog dodatka u zemljama u kojima deca žive (znači snizi). 

Franz Wolf, direktor Austrijskog fonda za integraciju smatra da se navedeni rezultati trebaju posmatrati u svetlu prognoze o rastu udela muslimanskog stanovištva u ukupnom stanovništvu Austrije. Udeo muslimana u ukupnom stanovništvu će do 2050. značajno porasti, čak i ako ne bi  više uopšte bilo novih doseljenika te veroispovesti. U tom slučaju bi njjhov broj porastao za 2,4 posto (sa 6,9 na 9,3 posto) pokazuje studija PEW- Research Centera.

Taj porast se s jedne strane svodi na starosnu strukturu muslimanskog stanovništva: u celoj Evropi ih je 25 posto mlađih od 14 godina, u poređenju sa samo 15 posto ostalih. S druge strane je uzork u broju novorođene dece, koji kod muslimanki u Austriji po ženi iznosi 2,2, a kod ostalih žena 1,5. U slučaju srednjeg tempa kontrolisanog doseljavanja, njihov broj bi do 2050. porastao na 10,6 posto, a kada bi se muslimani doseljavali kao za vreme krize s izbeglicama, onda bi u Austriji polovinom veka živelo skoro 20 posto muslimana. Wolf zbog toga smatra da je integracija muslimana u Austriji od velikog značaja i da zbog očekivanog porasta ima apsolutni prioritet.

Prema integraciji i strancima mnogo su kritičnije Austrijanci sa nižim obrazovanjem (bez mature), mlađi građani i građani srednje starosti u opštinama sa više od 5.000 stanovnika, a posebno u gradovima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava