Šta buduća Vlada planira u oblasti školstva?

28. nov 2017 u 09:25

Pregovori između Kurza i Strachea teku "kao podmazani". Juče su budući koalicioni partneri objavili rezultate radne grupe koja se bavi obrazovanjem, odnosno školstvom. Mnogo će biti promena, a pogotovu za decu stranaca. Da li će sve što se planira i ići "kao podmazano" ostaje nam da vidimo.

c fpö

Koalicioni pregovori između „Tirkiznih“ i „Plavih“ obavljaju se po radnim grupama. O planovima u vezi sa politikom prema azilantima i strancima smo već pisali. Juče su šefovi ÖVP i FPÖ Sebastian Kurz i Heinz-Christian Strache objavili rezultate radne grupe koja se bavila obrazovanjem.

Za decu čiji maternji jezik nije nemački spremaju se velike promene. Buduća Vlada pored obaveznog znanja nemačkog pre polaska u školu želi da umesto obaveze posećivanja škole uvede obavezno obrazovanje. Budući savezni kancelar Kurz želi da nijedan mlad čovek ubuduće ne može da napusti devetogodišnje“osnovno školovanje“ ako nije u dovoljnoj meri savladao „osnovne kompetencije“: čitanje, pisanje, računanje i kreativnu kompetenciju. Ko ne uspe za devet godina (do navršenih 15) moraće da na ovaj ili onaj način da nastavi sa školovanjem najdalje do punoletstva (18 godina).

ÖVP i FPÖ žele uvođenje posebnih razreda za pripremu za školu za decu koja ne znaju dovoljno dobro nemački jezik. Specijalna škola (u kojoj je tradicionalno veliki udeo dece stranaca) će i dalje postojati kao i nastava etike. Uvešće se i obavezno posećivanje obdaništa dve godine pre škole (sada je obavezna jedna). Za roditelje (uglavnom strance) doći će do kaznenog smanjivanja plaćanja socijalnih usluga ako ne budu brinuli o tome da se deca školuju i znaju nemački ili se tome budu opirali.

Posle četiri razreda osnovne škole bi trebalo da dobiju mogućnost da u mnogo većoj meri mogu da izaberu svoje učenike. Neće, navodno, biti prijemnih ispita, ali se planira nešto u tom smislu pod nazivom „temporarna mogućnost procesa kontrole ulaza učenika (u ovkiru prijavljivanja za prvi razred gimnazija ili novih srednjih škola).

Klasične ocene se (ponovo) uvode odmah od 1. razreda, nemački i tokom raspusta

Budući koalicioni partneri žele da vrate „istinu koju odražavaju ocene“ i to odmah od prvog razreda osnovne. Klasično ocenjivanje od 1 „odličan“ do 5 „nedovoljan“ vladaće u svim školama i u svim razredima. Do sada je u mnogim osnovnim školama „pravo“ ocenjivanje započinjalo tek u poslednjem, četvrtom razredu, a do tada su ocene bile „opisne“. U nekim „novim srednjim školama“ (zamena za nekadašnje „Hauptschule“) postoji čak sedam različitih ocena. Ocenjivanje od 5 do 1 je po mišljenju mladog političara Kurza pozitivno, jer učenik jasnije zna kakve su mu zasluge, a nastavnici mogu da upoređuju na osnovu konkretnih ocena.

Pre polaska u školu deca će morati da provedu dve godine u vrtiću (ali to će biti neophodno samo ako se testom utvrdi potreba). Učenici koji ne znaju dovoljno nemački da bi mogli da prate nastavu biće podučavani u posebnim razredima, a imaće obaveznu nastavu i posle podne i za vreme letnjeg raspusta.

Na kraju trećeg razreda osnovne (znači pred odlučujući 4. Razred, kada se radi o prelasku u gimanziju ili odlasku u „Novu srednju školu“) na programu će biti obavezno „proveravanje talenata“, šta god to trebalo da znači. Na početku sedme godine školovanja (znači trećeg razreda „niže gimnazije“ ili „nove srednje škole“) učenici će dobijati „Pasoš za šanse“. Radi se o proveri obrazovnih standarda koje su do tada postigli i dodatnim testovima, kako bi se učenicima pomoglo prilikom izbora nove škole,/eventualnog prelaska na zanat/nastavljanja gimnazije. Veronauka treba da ostane u školama, a za one koji je ne žele biće obavezna etika.

Obaveza daljeg obrazovanja i za nastavnike

Nastavnici će morati dalje da se obrazuju i to isključivo onda kada nema nastave (verovatno na raspustima, što ih sigurno neće radovati). Uvodi se svuda ocenjivanje rada nastavnika od strane učenika. Mreža celodnevnih škola treba dalje da raste, a radiće se i na obaveznom uvođenju svakodnevnog časa fizičkog vaspitanja.

Planira se „češljanje“ svih nastanih planova, uredbi, naredbi, uputstava u smislu ukidanja preterane birokratije. Svi postojeći školski zakoni treba da budu jasno definisani samo  u jednom Zakonu o obrazovanju i u jednom Zakonu o pedagozima.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava