ŠTAFETE I SLET: Tako se nekad slavio 25. maj u staroj Jugi

25. maja 2018 u 00:21

Danas je 25. maj, dan koji se nekada širom bivše Jugoslavije masovno slavio kao Dan mladosti i rođendan Josipa Broza Tita. Za neke je bio "najveći sin naroda i narodnosti", a za neke špijun i diktator.

Dan, 25. maj, koji se širom bivše Jugoslavije nekada masovno slavio kao Dan mladosti i rođendan nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, ni danas,  u nekim gradovima regiona, sećanje na taj praznik, a i njegovo obeležavanje, nije prestalo. I ove godine će, tradicionalno, Titov grob u „Kući cveća“ u Beogradu posetiti veliki broj njegovih poštovalaca iz regiona.

Iako je Tito zvanično bio rođen 7. maja u Kumrovecu, davne 1892. godine, 25. maj je obeležavan kao njegov rođendan. Centralna manifestacija uvek je organizovana na stadionu JNA u Beogradu, gde su  omladinci, vojska i mnogi drugi , izvodili slet.

Sama ideja potekla je 1945. od omladine Kragujevca, čije je Odeljenje za sport i fiskulturu osmislilo masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije.

Titu je tom prilikom uručivana štafeta mladosti, koja je polazila svaki put iz drugog mesta i iz druge republike, ali je uvek masovno dočekivana širom gradova nekadašnje Jugoslavije.
Po pravilu, štafetu mladosti Titu su, uz prigodnu čestitku sa željama za dug život i dobro zdravlje, uručivali najbolji omladinci i omladinke. Nošenje štafete trajalo je pune 42 godine, do 1987. godine.

O njegovoj istorijskoj ulozi svedoči i neverovatno masovno prisustvo najistaknutih ličnosti tadašnjeg vremena njegovoj sahrani 8. maja 1980. godine. Na sahranu u Beograd došlo je 700.000 ljudi. Prisutno je bilo 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta. Bio je bio najposećenija sahrana nekog državnika u 20. veku.

Posle njegove smrti, etničke tenzije, koje su do tada tinjale, isplivale su na površinu, dovodeći na kraju do ratova u balkanskim državama.

Titova moć je nekada održavala Jugoslaviju jedinstvenom pod zastavom bratstva i jedinstva. Međutim, sada sećanje na njega deli ovu zemlju – ili mnoge republike koje su proizišle iz njenog raspada.

38 godina posle smrti Josipa Broza Tita, još uvek ima Srba, Hrvata, Bošnjaka i drugih koji sebe opisuju, prilično čežnjivo, kao „jugonostalgičare“.

 

Tito,  čovek koga jedni obožavaju do idolopoklonstva, a drugi ga mrze!

Doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Josip Broz Tito, čovek o kome postoje oprečna mišljenja, ali čiji je period vladavine među običnim ljudima, u svim republikama bivše države, i dalje simbol boljeg, sigurnijeg i uređenijeg života.

U godinama pred raspad Jugoslavije, počele su kritike i distanciranja od njegovog lika i dela. Optuživan je za stradanja političkih neistomišljenika, za vođenje ekonomske politike zasnovane na uzimanju kredita, kako bi se održavalo blagostanje, što je, tvrdi se, prozivelo veliki spoljni dug i potonju ekonomsku krizu u SFRJ.

Izjave i citati:
-Radimo kao da ćemo 100 godina živeti, pripremamo se kao da će sutra rat.
-Mi smo more krvi prolili za bratstvo i jedinstvo naših naroda. E nećemo nikome dozvoliti da nas dira ili da nam ruje iznutra, da se ruši to bratstvo i jedinstvo.
-Bratstvo i jedinstvo može postojati samo među onima koji su zbilja ravnopravni.
-Svaka revolucija vredi onoliko koliko je sposobna da se stalno razvija i da brani svoje tekovine!
-Puno radim pa nemam vremena da starim.
-Mir je iznad svega i sve drugo mora biti potčinjeno tome.
-Imati kruha, i imati to što je potrebno za svakidašnji život, znači biti potpuno neovisan od svake pomoći sa strane.
-Mi nećemo nikada ići za izolacijom, pa makar ko šta govorio. Mi ćemo uvijek ići za tim da naša zemlja ima što više prijatelja, a što manje neprijatelja.
-Sretna je zemlja koja ima takvu omladinu.
-Omladina treba da bude sijač bratstva među narodima, ona treba da spriječi sijanje šovinizma, mržnje jednog naroda prema drugome…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava