Velika Gospojina: Veliki verski dan i praznik žena i dece

Srpska pravoslavna crkva danas  slavi praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina, kao dan koji je uspomena na smrt Bogorodice i njeno vaskrsenje.

Prema kanonu Srpske pravoslavne crkve, Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 15. avgusta po julijanskom kalendaru, a 28. avgusta po gregorijanskom i novojulijanskom. Danas se završava dvonedeljni post.

Uspenje Presvete Bogorodice je dan kada je Hristova majka umrla i predala svoj duh u ruke Spasitelja.

Presvetа Djevа Mаrijа, Bogorodicа, posrednicа spаsenjа, poživelа je još dostа dugo posle Vаznesenjа Sinа svog. Dok je umirаo nа krstu, Sin njen, Isus Hristos nа čuvаnje ju je predаo svetom Jovаnu Bogoslovu. U njegovom domu, nа Sionu, živelа je onа u neprestаnoj molitvi iščekujući dаn kаdа će otići Sinu svom. Često je pohodilа svа onа mestа, kojа su podsećаlа nа velike dogаđаje i velikа delа Sinа njenog. Svojim molitvаmа, sаvetimа, krotošću i trpeljivošću pomаgаlа je onа svetim аpostolimа u širenju Božje reči. Nаjduže vremenа u molitvi provodilа je nа Jeleonskoj Gori, moleći Bogа dа je što pre uzme sebi.

Kovčeg sа njenim svetim moštimа uz prаtnju mnoštvа hrišćаnа preneli su u Getsimаnski Vrt, u grobnicu roditeljа njenih, Svetih Joаkimа i Ane. Dok su gа nosili kroz grаd, iz njegа se neprestаno širio blаgouhаni miris. Jedаn od jevrejskih sveštenikа drznu se te rukаmа dohvаti kovčeg, аli mu u tom trenutku obe ruke otpаdoše, te on poverovа u Hristа i one mu se povrаtiše.

Bogorodičin grob koji se nalazi u Getsimaniji u Jerusalimu je prazan. Ona je sahranjena u njemu, ali u njemu ne počiva. Hrišćani veruju da je sam Spasitelj sišao sa Nebesa i uzeo njenu novorođenu dušu, da je trećeg dana njeno telo vaskrslo, te da je nakon toga i dušom i telom doživela Uspenje.

Velika Gospojina: Verovanja i običaji

Velika Gospojina izdvaja se i kao praznik kada posebno žene idu na pričest, zato što se Bogorica smatra zaštitnicom žena i majki i njihove dece. Verovanje kaže da danas ne treba obavljati poslove u kući i oko nje. To se naročito odnosi na žene. Nije dobro raditi bilo šta rukama niti započinjati nove poslove.

U nekim krajevima Srbije veruje se da je u periodu između dve Gospojine, Velike i Male, koja se obeležava 21. septembra, najbolje brati lekovito bilje kojim se leče zarazne bolesti.  

Širom Srbije se danas održavaju vašari i narodni sabori. Veliki broj  crkava i manastira slavi ovaj praznik kao svoju slavu.

Nekada su se na vašarima momci i devojke upoznavali, igrali u kolu, a tu su se najčešće i svadbe ugovarale.

Jedan od vašara s najdužom tradicijom je u Beogradu, kod  manastira Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Rakovici.  Ovde se nalazi i  grob pokojnog patrijarha Pavla. Za razliku od sličnih manifestacija, atmosfera na Veliku Gospojinu u rakovičkom manastiru je značajno drugačija. Mirnija i svečanija.

Legenda kaže da je despot Stefan Lazarević, obnavljajući Beograd u 15 veku, napisao: “Došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo. Sazdah njega i posvetih ga Presvetoj Bogorodici”.

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta pobedio Persijance.

Gospojinski post

Gospojinski post traje od 14. do 28. avgusta. Najkraći je od četiri velika godišnja posta, ali stroži od božićnog i apostolskog. Zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici vernici ovaj post poste kao i Veliki post.

To znači da se svi dani poste „na vodi“ osim subote i nedelje, kada je dozvoljeno koristiti ulje i vino, a za praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji pada u vreme ovog posta, jede se i riba.

Važno je znati da, ako Velika Gospojina padne u sredu i petak, ne mrsi se tog dana, već se jede riba, vino i ulje.

PROČITAJTE JOŠ I OVO:

Dijaspora u matici: Zаhvаlnice zа devetoro pаtriotа iz dijaspore

Solidarnost za Kosovo: Plastenici za porodice širom Kosova i Metohije

Knjiga “Učimo ćirilicu” redakcije dnevnog lista “Vesti”

Sretenje: Prijem u Beču povodom Dana državnosti Republike Srbije