Vidovdan: Sudbonosni datum srpskog naroda i njegove istorije

28. juna 2018 u 07:15

Vidovdan je, bez sumnje, najvažniji datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta Srba. To što su se nekada davno ali i kasnije na ovaj datum, namerno ili slučajno, odigrale mnoge bitke, atentati, izručenja, usponi i padovi, samo je pojačalo mit o Vidovdanu.

Vidovdan je nepokretni crkveni praznik koji uvek pada 28. juna, a na taj datum se kroz srpsku istoriju, slučajno ili namerno, desilo mnogo bitnih događaja. Vidovdani su bili povodi za ostvarivanje političkih interesa, učvršćivanje vlasti, ali i za pripremano „dokazivanje moći” među svetskim silama. Šta se sve u prošlosti dogodilo na Vidovdan?

Kosovska bitka

Osnovnu bazu Vidovdana čini boj na Kosovskom polju, koji se dogodio nedaleko od Prištine 28. juna, po starom kalendaru 15.juna, 1389. godine.

Srpska vojska, pod vodstvom Cara Lazara, Vuka Brankovića, Miloša Obilića i mnogih drugih saveznika suočila se sa osmanlijskom vojskom koju je vodio Murat Prvi i njegovi sinovi Bajazit Prvi i Jakub. Uzrok konflikta je bila ofanziva od strane Osmanlija na hrišćanska carstava na poluostrvu Balkanu.

U ovoj bici poginuli su knez Lazar, vladar Moravske Srbije, i turski sultan Murat, koga je ubio Miloš Obilić. Boj se završio bez „pobede“, jer su obe strane izgubile svoje vođe, međutim Kosovski boj je označio ogromno slabljenje tadašnje Srbije. Boj na Kosovu se u srpskoj istoriji tumači kao bolan gubitak teritorije od Osmanlija, kraj srednjovekovne Srbije i razlog 500 godina Osmanlijske vladavine na Balkanu (ovo je sa istorijske strane nepotpuno, ali zapravo ovakvo tumačenje Kosovskog boja je centralni smisao mita o Kosovu, Vidovdanu , ali se može reći i kolektivne traume jednog naroda).

U starim, prekosovskim crkvenim kalendarima 28/15 jun se praznovao kao sv. Vid (Viti) i prorok Amos. Otuda u narodu odomaćen naziv Vidovdan. Bio je rodom sa Sicilije, živeo je u vreme cara Dioklecijana. Postradao kao dečak za ime Hristovo. Poštovan među Slovenima, jedna ruka mu se nalazi u Pragu. U Sloveniji ima 76 hramova njemu posvećenih. Na Zapadu su ga za patrona uzeli lekari, kotlari, pivari, glumci, gluvonemi.

Srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića istoričari smatraju darodavacem, zaštitnikom i miljenikom Crkve. Pravoslavna crkva ga je proglasila za sveca nekoliko godina posle Kosovskog boja a Vidovdan je posvećen svetoj uspomeni na njega.

Na ovaj isti dan  Srpska pravoslavna crkva pominje i sve mučenike srpske, od Kosova do danas, koji su život svoj dali na razne načine za pravoslavnu veru.

Vidovdan se proslavlja dostojanstveno, mirno, bez veselja. Toga dana u srpskim hramovima se služi i parastos svim vojnicima palim na bojnom polju, za „krst časni i slobodu zlatnu“. Kako je u toku Petrovski post, i ovog dana se ne mrsi.

Vidovdan, u stvari opisuje prošli i bolan događaj, a sećanje ili doživljavanje istog dele skoro svi u srpskom narodu. Ove kolektivne traume se prenose iz generacije na generacije kako bi se sačuvala zajednička opomena na jedan događaj i da on kao takav ne bude zaboravljen.

U svakom slučaju, kosovski mit je srpskom narodu godinama služio kao podsticaj za stvaranje slobode, a Vidovdan je tokom proteklih šest stoleća zadržao mesto najsvetijeg datuma srpske istorije.

Istorijski značaj Vidovdana

Slučajno, sudbinski ili namerno može se primetiti da su se najznačajniji istorijski datumi kod Srba desili upravo 28. juna, na Vidovdan. Pokušaćemo da ovu tvrdnju potkrepimo podsećanjem na neke činjenice.

– 28. juna 1878. je započela rasprava o Kneževini Srbiji na Berlinskom kongresu.

-28. juna potpisana je sudbonosna Tajna konvencija između Srbije i Austrougarske 1881. godine. Ovim dokumentom Srbija je postala zavisna od Austrije, ali je od nje dobila i međunarodno priznanje da postane kraljevina.
-28. juna 1913. počeo je  Drugi balkanski rat koji je vođen između Bugarske sa jedne i Srbije, Crne Gore, Grčke i Turske sa druge strane. Ishod rata je učinio Srbiju, saveznicu Rusije, važnom regionalnom silom, uzbunivši Austrougarsku i na taj način indirektno dao važan povod za Prvi svetski rat.

-28. juna 1914. godine dok su se širom Srbije održavale vidovdanske svečanosti, u Sarajevu su odjeknuli pucnji koji su promenili tok istorije. Oni su ujedno bili i povod da tačno mesec dana kasnije Austrougarska objavi rat Srbiji. Gavrilo Princip je izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, koji je mislio da će dolaskom u Sarajevo na Vidovdan, pokušao da isprocira „neposlušne“ Srbe u tadašnjoj Austrougarskoj.

– 28.06. 1919. potpisan je Versajski sporazum kojim se rat završio. Versajski sporazum je naziv za mirovni ugovor zaključen u Versaju između Antante i Nemačke.

– 28.06. 1921. kralj Aleksandar Prvi Karađorđević doneo je Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

– 28.06.1948. godine, na sastanku u Bukureštu, Komunistička partija Jugoslavije raskinula je odnose sa zemljama komunističkog bloka.

– 28. juna 1989, u okviru proslave 600. godišnjice Boja na Kosovu u Srbiji tadašnji predsednik jugoslovenske Republike Srbije, Slobodan Milošević, držao je istorijski govor na Kosovu, na Gazimestanu. Tačno 12 godina posle toga, Milošević je izručen sudu u Hagu. Sam događaj nije bio toliko šokantan, koliko datum izručivanja.

Priču o Vidovdanu kao sudbonosnom datumu za Srbe kompletira datum 28.06. 2006. kada je Crna Gora, posle majskog referendumskog otcepljenja od Srbije, postala nezavisna članica Ujedinjenih nacija što je ujedno značilo definitivni raspad poslednjeg dela bivše Jugoslavije.

Kada je srpska pokrajina Kosovo počela da izražava želju za nezavisnošću 1999. godine, došlo je do oživljavanja mita o Vidovdanu i naravno da su se vratila i zajednička sećanja srpskog naroda, to jest stara kolektivna trauma ali itekako veoma živa unutar naroda. Uticaj i važnost Vidovdana nisu se smanjili tokom proteklih vekova i do dana današnjeg usmerava mnoge društvene i političke okolnosti. Kroz celu istoriju Kosovo je bilo i jeste veoma bolna tema, koja će uticati na istoriju Balkana i Evrope još duže vremena.


Na temelju Vidovdana izgrađeni su ideali jednog naroda, što je zapravo etika hrišćanske kulture: pravda i čovečnost, samopožrtvovanje i stradanje, pokajanje i praštanje, trpeljivost i velikodušnost.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava