Bečki autoputevi: U prvoj polovini 2022. godine manje automobila

Sa 28,7 miliona automobila izbrojanih u prvoj polovini 2022. godine na autoputu A23 kod merne stanice Dunavsko ostrvo u Beču, to je bio najfrekventniji deo autoputa u Austriji. U poređenju sa prvom polovinom 2019. godine na bečkim autoputevima i brzim putevima je manje automobila u saobraćaju. Uvođenjem obaveznog plaćanja parkinga na celoj teritoriji grada smanjenje broja vozila je izraženije nego u drugim gradskim područjima.

U poređenju sa prvom polovinom 2021. godine, kada je u januaru bio lockdown, bilo je za 1,7 miliona automobila više, ali u poređenju sa istim periodom 2019. godine bilo je 3,1 milion automobila manje.

Međutim autoput A23 nije izuzetak: na devet od deset brojnih stanica na autoputevima u Austriji bilo je manje automobila nego u prvoj polovini 2019. godine. Na skoro više od polovine brojnih stanica bilo je za pet odsto manje automobila. „Razlog su visoke cene goriva, ali je i rad od kuće više zastupljen nego pre početka pandemije. Pored autoputeva na gradskom području Beča takođe je zabeleženo i visoko opterećenje na autoputevima na području Linca, Graca i Insbruka.

„Poslovnice i preduzeća mogu da daju veliki doprinos smanjenju problema u saobraćaju tako što će primeniti menadžment mobilnosti. To konkretno znači, da se na primer zaposlenima ponudi karta za korišćenje javnog prevoza, da im se obezbede bicikli za vožnju do posla, kao i pogodnosti za organizovanu zajedničku vožnju. Takođe manje službenih vozila je isto jedna mera koja štedi troškove i smanjuje vožnju automobilom”, ističe VCÖ-ekspert Mihael Švendinger. Osim toga, za putovanje iz unutrašnjosti do grada potrebna je bolja povezanost javnog prevoza i biciklističkih staza.

„Kod transporta robe trebalo bi se delovati na više nivoa i tu Austrija može da se ugleda na Švajcarsku. Najpre, trebalo bi pojačano kontrolisati pridržavanje ograničenja brzine, za kamione 80 km/h, i to kao u Švajcarskoj, bez velikodušnih granica tolerancije. Drugo, transport robe bi trebalo sve više prebaciti na železnicu. Uticaj na teretni transport ima svakako i ponašanje potrošača: proizvodi sa dugim rokom trajanja umesto robe koja se baca, kao i regionalni i sezonski proizvodi doprinose tome da se smanji broj pređenih kilometara“, naglašava stručnjak auto-moto kluba VCÖ.

I pored povećanog transportnog saobraćaja na autoputevima je mnogo više automobila nego kamiona, pokazala je analiza. I u drugim austrijskim pokrajinama je znatno više automobila nego kamiona na putevima. „Ograničenje brzine u čitavoj Austriji sa 130 km/h na 100 km/h ne samo da bi smanjilo potrošnju goriva i emisiju CO2 već i saobraćajnu buku i rizik od saobraćajnih udesa. Manje udesa znači manje gužve”, objašnjava VCÖ-ekspert Švendinger.