Beč: Ugostitelji dobijaju “javne letnje bašte”

Gradonačelnik Beča, Michael Ludwig, želi ugostiteljima olakšati rad u toku pandemije koronavirusa. Svaki ugostiteljski objekat koji ne poseduje svoju letnju baštu moći će u tu svrhu koristiti javni gradski prostor.

Otvaranje letnjih bašti moguće je već od 27. marta u sklopu jednog od prvih koraka postepenog popuštanja mera nakon zatvaranja (lockdowna). Beč svojim građanima, ali i ugostiteljstvu želi omogućiti kafu, špricer ili šniclu na otvorenom. Konkretne mere i mapa lokacija su trenutno u izradi.

Bolje javno, nego tajno

Nakon višemesečnog zatvaranja, građanima Beča su neophodni socijalni kontakti. Stoga je bolje da se sastaju javno, nego na privatnim zabavama, gde vlada veći rizik zaraze.

Pokretanjem takozvanih “ugostiteljskih zona” (Gastro-Zone) daje se mogućnost zarade restoranima, kafićima i drugim objektima, koji do sada nisu imali te kapacitete.

Inspiracija za ovu meru bili su bečki filmski festival na Rathausplatzu i događaji u sklopu leta kulture (Kultursommer) 2020. godine.

“Prošlog leta smo imali dobra iskustva s filmskim festivalom i manifestacijom Leto kulture (Kultursommer). Na Rathausplatzu je postojao sistem s registracijom, ograničenim brojem posetilaca i pregradama za održavanje udaljenosti.”, izjavio jegradonačelnig Ludwig prilikom predstavljanja inicijative.

Da li ste znali?

Letnje bašte imaju dugu tradiciju u Beču. Ovde ih zovu Schanigarten. Garten znači bašta, a ono Schani (Šani) je po legendi ostalo kad je jedan ugostitelj doviknuo svom pomoćniku: „Hajde Šani, iznesi stolove i stolice napolje“.

Prvu dozvolu  za letnju baštu u Beču dobio je kafedžija Đani Taroni na Grabenu, 1750. godine.

Letnje bašte su tipična mesta za uživanje u Beču gde se spajaju lagodnost i opuštanje  sa kulinarskim programom, nešto kao druga dnevna soba na otvorenom prostoru. Otvaranjem sezone letnjih bašti oživeo je bečki šarm na još neposredniji način, što daje svojevrstan pečat slici grada.

PROČITAJTE JOŠ I OVO: