„Suptropski krpelji“ po prvi put registrovani u Austriji

Krpelji su u prirodi veoma rašireni. Ima ih, naravno, i u Austriji i to u ravničarskim i brdskim šumama, uz polja, živice i vrtove, okućnice kao i u urbanim sredinama. Javljaju se u većem broju u proleće i rano leto. Svojim ubodom krpelji mogu na ljude preneti neke zaraze, od kojih su dve najčešće: virusni krpeljni meningoencefalitis (FSME) i infekcija uzrokovana bakterijom Lyme–borrelioza.

Na sreću, nisu svi krpelji zaraženi mikroorganizmima koji su štetni za ljude, nego samo njihov vrlo mali deo, a takodje ih nema ni u svim delovima Austrije. Najbolja zaštita od krpelja je blagovremena vakcinacija i osvežavanje vakcine što se može uraditi kod kućnog lekara, u domovima zdravlja ili u uredima za zdravlje pri magistratskim odeljenjima širom Beča. Jedan deo troškova snosi i socijalno osiguranje.

„Suptropski krpelji“ stigli i u Austriju

Ove godine po prvi put u Austriji registrovan je takozvani „suptropski krpelj“ čije je stanište u prvom redu u Mediteranu, Aziji i Severnoj Africi. Pre toga, posle dugog i toplog leta, uočen je najpre u Nemačkoj i može da prenese veoma opasne zarazne viruse i bakterije  i izazove takozvanu Krim-Kongo groznicu. Takođe je prenosnik virusa zapadnog Nila, od kojeg je obolelo, ali i umrlo, više lica i na prostoru Zapadnog Balkana.

Prema nekim saznanjima ti krpelji, za koje se pretpostavlja da su ih donele ptice selice u proleće, ostaju na žrtvi, pre svega na životinjama, i do 4 nedelje. Oni su veći od uobičajenih u našim krajevima i imaju uočljive pruge na nogama.

Naučnici pojavu ovih parazita objašnjavaju činjenicom da je nastupilo globalno klimatsko otopljavanje tako da je došlo do njihovog širenja i na krajeve u kojim ih ranije nije bilo. Prethodno leto je bilo četvrto po toplini od kada se vrše meteorološka merenja. A da li će uspeti da prežive i narednu zimu, saznaćemo na proleće.

Vakcine za ovaj virus za sada nema, a smrtonosni ishod bolesti se može sprečiti  blagovremenom primenom antiviralnih lekova.