Promena na časovnicima u zimsko vreme i reakcija organizma

Svake poslednje nedelje u oktobru se završava letnje računanje vremena i počinje zimsko. Časovnici se vraćaju za jedan sat unazad , što ovaj dan čini najdužim u celoj godini. U nedelju ujutru, u 03:00 časa, kazaljka na časovnicima će se vratiti na 02:00 časa.

Osobe koje vole duže da spavaju, veoma će obradovati promena na satovima i zimsko računanje vremena, jer mogu da spavaju 1 sat duže .

Koliko je sati sna potrebno jednoj osobi, zavisi od nje same. Ženama je zbog hormonskih razlika u odnosu na muškarce, potreban sat vremena dužeg spavanja . Dakle , zimsko vreme više ide u prilig osobama ženskog pola.

U današnjem modernom vremenu, mnogi časovnici se ne moraju prebacitivati ručno, jer dobijaju radio-signal i sami vrše vremenske izmene. Isto važi i za satove na javnim mestima kao što su autobuske i železničke stanice, aerodromi i slično.

Reakcija organizma na vremenske promene

„Noćne ptice“ se na dan promene na časovnicima žale da tog dana ne mogu zaspati. Međutim , stručnjaci tvrde da su ljudska bića veoma prilagodljiva i da male promene od jednog sata sigurno neće poremetiti ritam spavanja i biološki sat organizma.

Da je tako, pokazuje i primer da čovek bez većih poteškoća može promeniti vremensku zonu leteteći avionom kroz čak tri ili više vremenskih zona. Naravno postoje i osobe koje su podložne desinhronizaciji ili disritmiji organizma koja se javlja onda kada je telo zbog dugih letova i promene vremenskih zona izbačeno iz ravnoteže.

To je zapravo nemogućnost organizma da se navikne na novu vremensku zonu, što uzrokuje nesanicu, gubitak apetita i pažnje, a ponekad i depresiju. Ovaj sindrom poznat kao “jet lag”.

Deca mlađa od tri godine nisu pogođena ovim problemom jer su prilagodljivija i manje podložna ustaljenim navikama. Odrasli koji se lako prilagođavaju promenama takođe manje pate od ovog sindroma.