Ukidanje Notstandshilfe u Austriji?

Sadašnji sistem finansijske podrške za nezaposlena lica predviđa sledeće mere:

Prvo se – u skladu sa dužinom trajanja prethodnog zaposlenja i starošću – prima pomoć za nezaposlene (Artbeitslosengeld).  Ona iznosi 55 posto prethodne bruto zarade  (primer 1.000 evra bruto plata, 566,70 evra pomoć za nezaposlene). U slučaju da je zaposleni bar 52 nedelje tokom poslednje 2 godine uplaćivao ovo osiguranje, onda mu se pomoć obično isplaćuje 5 meseci (20 nedelja). Za osobe preko 50 godina to je moguće i do godinu dana.

Ako taj period istekne, a osoba i dalje nema posla, prelazi se na isplaćivanje pomoći za slučaj nužde (Notstandhilfe). Ona iznosi 92 posto pomoći za nezaposlene. U slučaju da je pomoć za nezaposlene bez porodičnog dodatka iznosila manje od socijalnog minimuma (trenutno 909 evra mesečno), onda je potpora za nuždu 95 posto od poslednje pomoći za nezaposlene.

Notstandshilfe se u principu može primati neograničeno dugo, ali se posle 52 nedelje primanja mora podneti novi zahtev.  Ovu vrstu pomoći je prema raspoloživim podacima do sada primalo 167.000 ljudi u Austriji, od kojih je preko 100.000 muškaraca. 2016. je od tog broja čak 135.200 ljudi dobijalo sa sve dodacima za partnera ili decu  dobijalo 880 evra mesečno. To znači da većina primalaca nije u boljem položaju od onih koji primaju “Mindestsicherung” (socijalnu pomoć). U Austriji socijalnu pomoć prima  307.500 ljudi, od kojih 56 posto živi u Beču.

Vlada sada planira da ukine Notstandshilfe i da dugotrajno nezaposlene posle isticanja pomoći za nezaposlene ubuduće direktno prebacuje na socijalnu pomoć (Mindestsicherung). 

Poznavaoci materije misle da Vlada namerava da u Austriji uvede socijalnu pomoć za dugotrajno nezaposlene koja se pod nazivom Hartz IV već godinama isplaćuje u Nemačkoj. Ona tamo iznosi 416 evra (plus troškovi stanovanja i grejanja) i može da se prima samo ako pogođena osoba nema lični imetak. To je i u Austriji sada preduslov za primanje socijalne pomoći, ali ne i za primanje Notstandshilfe.

Ministarka za socijalna pitanja Beate Hartinger jeste, doduše, najavila da se u Austriji u okviru reforme neće tražiti da budući primaoci socijalne pomoći moraju prvo da ostanu bez imetka (npr. ušteđevine) da bi smeli da je primaju. Šef Vlade Sebastian Kurz i H.C.Strache, međutim, smatraju da protiv onih koji prekratko uplaćuju u sistem, a dugo “se provlače” u obzir dolaze i takve mere. Za razliku od takvih, Vlada naglašava da stariji ljudi i oni koji su dugo uplaćivali u sistem neće biti u lošijem položaju.

To sve u svemu (bar za sada) znači da će – ukoliko dođe do direktnog prebacivanja sa pomoći za nezaposlene na socijalnu pomoć (bez međustanice Notstandshilfe”) – i te kako biti moguće da se od budućih primalaca zahteva da ne poseduju imetak.

Ova mera će, međutim, po najavama Vlade, stupiti na snagu tek posle dužeg planiranja, dakle najverovatnije tek iduće godine, tako da još niko nema ozbiljnog razloga da brine.