Praktični saveti: Kako se zaštiti i napraviti plan u slučaju porodičnog nasilja

10. dec 2017 u 16:00

O čemu bi na vreme trebalo da razmisli svaka žena, koja je već doživela nasilje od strane partnera? Ovde ćete naći praktične savete i predloge za nužnu pripremu i korake u slučaju potrebe da se zaštitite od nasilnog partnera.

Kao što smo pisali u našem prvom tekstu posvećenu nasilju nad ženama, ako ste u takvoj situaciji, trebalo bi svakako da napravite sopstveni „bezbednosni plan“. Na taj način ćete biti bolje pripremljeni za krizne situacije i steći ćete više sigurnosti i kontrole nad svojom situacijom.

Mogući način razmišljanja i pitanja na koja treba da odgovorite

Ovo je način na koji bi trebalo da razmišljate prilikom pravljenja svog plana za spašavanje ili bekstvo:

Pošto lično najbolje poznajem sebe, svog partnera i našu situaciju, treba da odredim koje su mi mere predostrožnosti važne. Znam da ništa ne može da zameni lično savetovanje i konkretnu pomoć, koju na kraju može jedino da mi pruži nadležna institucija kao što je sigurna kuća za žene, ali nekako još ne mogu da se odlučim…. Najbolje je da pređem na svoj plan! Kako najbolje da se spremim?

  1. Plan begstva: Kako najbrže da napustim stan? Na koje bih mesto u stanu mogla da pobegnem da bih se zaštitila? Koje prostorije mogu da zakljum ili mi nude eventualnu mogućnost za napuštanje stana (npr. prozor s kojeg bih mogla da siđem ili da pozovem pomoć)? Da li mi mobilni funkcioniše u toj prostoriji i mogu li nazvati policiju?
  2. Telefon: Da li imam mogućnost da u svako doba telefonom pozovem policiju (mobilni)? Da li u telefonu već imam sve brojeve za slučaj nužde? Koga mogu inače da nazovem u svako doba? Da li postoji komšija koga bih mogla da nazovem? Da li imam sa sobom uvek sitnine, da probam s govornice u blizini?
  3. Brojevi telefona: U slučaju panike moguće je da se neću setiti telefonskih brojeva koje inače znam napamet. Zato ću napraviti listu s najvažnijim brojevima telefona i adresama rođaka, prijatelja i pomoćnih organizacija. Najvažniji brojevi su: sigurne kuće za žene/Frauenhäuser 05 77 22; policija 133 hitna pomoć 144; vatrogasci 122.
  4. Konkretna pomoć: Ko u neposrednoj okoliki može da mi pomogne? Da li postoji neka komšinica kojoj bih smela da se poverim? Da popričam s njom i da je zamolim da pozove policiju ako čuje buku ili pozive u pomoć iz našeg stana? Možemo i da ugovorim neki određeni znak (npr. da kucam u neki predmet kroz prozor da se čuje), u slučaju da mi treba pomoć. Komšije moram ipak posebno da zamolim za tako nešto, jer obično ne vole „da se mešaju“.
  5. Kako da postupam s decom? Vrlo je važno da deci situaciju objasnim tako da mogu da me shvate u skladu sa uzrastom: da im, na primer, kažem da ocu ili očuhu ne otvaraju vrata, da u slučaju nužde mogu da zovu policiju, da im objasnim kako da reaguju ako on dođe pred školu ili obdanište (a njih da informišem), da će možda jednom biti neophodno da napustimo stan…. Moram da ih pitam  kako se osećaju, jer deca često veruju da su ona odgovorna za nasilje. Objasniću im da nije tako.
  6. Ključevi: Obavezno ću napraviti za sebe jedan svežanj sa svim važnim ključevima (stan, auto…) i čuvaću ga  izvan stana (npr. kod prijateljice).
  7. Dokumenti, štedna knjižica, druge vredne stvari: Kod sebe ću zadržati kopije svih najvažnijih dokumenata, a originale ću skloniti na neko sigurno mesto, zajedno sa vrednim stvarima.
  8. Torba za slučaj nužde: Napuniću jednu torbu najvažnijim stvarima za sebe i decu i čuvaću je na sigurnom mestu. U nju ću da stavim: neophodna dokumenta, adrese, odeću, higijenske artikle, lekove, ključeve, novac, neku igračku za decu…
  9. Dokazi: Zapisivaću svaki put nasilničko ponašanje (kao u dnevniku) i fotografisaću svoje povrede ili štete nanesene u stanu. Ako jednom podnesem prijavu, to sigurno može da mi pomogne.
  10. Smeštaj: Popričaću s prijateljicama i rođacima da li bih u hitnoj situaciji mogli dase sklonim kod njih. Treba mi siguran smeštaj u koji imam pristup u svako doba. Najbolje bi bilo ako bih mogla da unapred dobijem i ključ za slučaj nužde. Ali sigurnu kuću za žene mogu uvek da pozovem i danju i noću!
  11. Dodatne mogućnosti: Šta mi još pada na pamet, kako bih mogla bolje da se spremim za ne daj Bože? Moram dobro da razmislim o svakoj sitnici u stanu i našim životnim okolnostima.

Ako (još uvek) nemate hrabrosti ili volje da se obratite nekoj od brojnih službi koje pomažu ženama-žrtvama porodičnog nasilja i njihovoj deci, onda bar napravite jedan ovakav plan. Možda ćete se jednom osmeliti. Što pre to bolje!

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava