Sveti Vasilije Ostroški: Dan kada se dešavaju najveća čuda

12. maja 2019 u 07:30

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik, Svetog Vasilija Ostroškog koji se zbog isceliteljskih moći njegovih moštiju i svetih molitvi naziva i Čudotvorcem. Njegove mošti, kao velika svetinja, čuvaju se u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori i mesto je hodočašća za vernike svih religija, a kult svetitelja raširen je ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već na celom Balkanu.

(c) panoramio.com-Dragan Antic

Sveti Vasilije Ostroški je bio episkop zahumski i srpski pravoslavni svetitelj koga crkva slavi 12. maja, po gregorijanskom kalendaru (29. aprila, po julijanskom).
Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Kada je odrastao otišao je u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice i tu se zamonašio.
Kao monah ubrzo se pročuo zbog svog podvižničkog života, a kasnije je izabran za episkopa zahumskog i skenderijskog. Najpre je živeo u Tvrdošu, a kada su Turci razorili manastir, preselio se u Ostrog gde je nastavio svoj podvižnički život, uz mnogo tople molitve i brige za svoje vernike.
Upokojio se u Gospodu 1671. godine, a njegove čudotvorne i celebne mošti čuvaju se do današnjeg dana. Njegove mošti se kao velika svetinja čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, mesto hodočašća za vernike svih religija. U njihovu moć iscelenja i utehe veruju podjednako i hrišćani i muslimani.

Čudesa na grobu svetog Vasilija su, kažu vernici, bezbrojna. U Ostrogu se svake godine na Trojičin dan održava veliki narodni sabor kada se slivaju reke poklonika, bez obzira na veroispovest, tražeći isceljenja u najtežim bolestima i mukama.

 

Manastir Ostrog u Crnoj Gori

Manastir se nalazi između Danilovgrada i Nikšića u Crnoj Gori. Arhitektura manastira Ostrog je vrlo specifična i jedinstvena, a razlog za to je prvenstveno geografski položaj manastira, koji je praktično uklesan u steni, pa je i njegova arhitektura građena u skladu sa tim.

Kompleks manastira Ostroga obuhvata dva dela, od kojih je prvi veći i to je Donji manastir. Smešten oko Crkve Svete Trojice, sagrađene 1824. godine, oko koje je većina manastirskih objekata, uključujući i konak. Do belog, Gornjeg manastira, usađenog u stenu, stiže se usponom i uzanom stazom dužine 3 km koja vodi uzbrdo do dve malene pećinske crkve.

Prema običajima, do Gornjeg manastira u kome se nalaze mošti Svetog Vasilija, ne valja se voziti autom, već treba ići bos i peške, kroz malu šumu, poput hodočasnika.
Teren oko manastira i njegova okolina sa gustom šumom impresivno deluje na posetioce.

Manastir Ostrog okružen je prijatnom klimom i prirodnim retkostima. U Gornjem manastiru uspeva vinova loza, čak i nar (morski šipak), iako se manastir nalazi na  nadmorskoj  visini na oko  900 metara.

PROČITAJTE JOŠ I OVO:

Velika Gospojina: Veliki verski dan i praznik žena i dece

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava