Materice: Danas je najveći hrišćanski praznik svih majki, baka i žena

29.12.2019

Materice, hrišćanski praznik i dan majki, obeležava se drugu nedelju pred Božić sa naglaskom da je majka veza po kojoj "da nije majke, ni sveta ne bi bilo".

Srpska pravoslavna crkva ( SPC) i vernici danas slave Materice, najveći praznik majki i žena, koji uvek pada drugu nedelju pred Božić.

Po običaju, deca porane ujutru sa pripremljenim kanapom, maramom ili uzicom i iznenada vezuju majci noge ( kao što su majke njih vezivale na praznik Detinjci, koji je obeležen  pre nedelju dana). U vezivanju može pomagati i otac.

I tako, majke deci daju poklone: kolače, bombone, poneki sitniji predmet, čarape, košuljice, knjige, igračke, ponešto skriveno u paketić da u detetu izazove znatiželju i nestrpljenje da što pre otkrije šta je od onog koji ga najviše voli i kog dete voli, najviše, dobilo kao nagradu.

Materice uvek padaju nedelju dana posle Detinjaca, hrišćanskog praznika dece i roditelja, ali i nedelju dana pre Očeva (Oca), praznika svih muškaraca koji su postali tate.

 

Vezivanje i “drešenje”

Majka se ustvari pretvara da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a ona im deli poklone i odvezuje (dreši -oslobađa, tako što deci daje poklone koje je unapred pripremila). Na isti način se vezuju i udate sve udate žene, koje se odvezuju i dele kolače i slatkiše onom koji ih je vezao.

Veruje se i da muževi treba da vežu svoju tek udatu ženu i tako prizovu dobijanje potomstva u narednoj godini. Na Materice se prema običaju sastaju muškarci i devojke koji planiraju brak, a tom prilikom treba da se daruju nekim manjim poklonom.

– Dobro jutro gazdarice, došle su vam Materice. Mi smo došli znaš, da nam nešto daš – nekada se pevalo na Materice.

 

NOVO U AUSTRIJI! Onlajn knjižara! Više od 40.000 naslova na srpskom jeziku! Kliknite na baner ispod i uplovite u carstvo knjiga!

 

Običaj vezivanja i odvezivanja nikako nije samo igra ukućana, već se ovom radnjom potvrđuje neraskidiva veza svih članova hrišćanske porodice. Karakteristično vezivanje ima simboliku čvrstih porodičnih veza, sloge i mira.

Simbolika ovog uzajamnog “vezivanja” i “drešenja” dece i roditelja je jasna: na ovaj način pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog – Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga. Dakle, Detinjci, Materice i Oci su naši narodni praznici nanizani u predprazništvu Rođenja Hristovog, tako da su u sredini Materice, dan majki, jer je majka veza po kojoj “da nije majke, ni sveta ne bi bilo”.

Praznik Materice se u novije doba proslavlja i pri Hramovima sa prigodnim programomu kojem učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne starije žene. Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku pun hrišćanski smisao.

U ove dane priprema se i ručak nešto svečaniji nego obično, ali obavezno postan, pošto Detinjci, Materice i Očevi padaju u vreme Božićnog posta. Potpuno u Božićnom duhu, osnovni smisao ovih praznika jeste okupljanje porodice.

 

NAJNOVIJE VESTI- NASLOVNA OVDE

 

PROČITAJTE JOŠ I OVO:

 

Božićni post za pravoslavne hrišćane traje do 7. januara

 

Sveti Vasilije Ostroški: Dan kada se dešavaju najveća čuda

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava