Romi širom sveta obeležavaju 8. april kao Svetski dan Roma

Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan Roma, dan proslave romske kulture i podizanja svesti o problemima s kojima se Romi suočavaju.

Želimo da upoznate barem kratku istoriju Roma, jer na taj način upoznajete i njihovu zajednicu, njih same, njihovu kulturu, jezik i običaje, kao i način ponašanja unutar šire društvene zajednice.
Istorija Roma je uglavnom nepoznata za šire društvo i mnogi smatraju da je to narod koji nema svoju istoriju i tradiciju. Možda je to jedan od suštinskih problema, što Rome drugi većinski narod, sa kojim ima suživot,  ne prihvata u dovoljnoj meri  u svoju sredinu. Međutim, Romi imaju svoju istoriju, jezik, kulturu i običaje.

Romski narod  su pripadnici tradicionalno nomadskog naroda poreklom iz severozapadne Indije koji pripada Indo-Iranskoj jezičnoj porodici. Njihove migracije počinju iz Azije možda još u 13. veku, i otada do 16. veka  naseljavaju  Evropu. Do kraja 20. veka u celom svetu živi više od 12 miliona Roma.

Ime za Rome potiče od reči rom ili manuš = čovek ili Cigani, koje vodi poreklo iz grčkog izraza “Athinganos”, a zatim se u evropskim jezicima menja u raznim varijantama. Nemci su osmislili  ime Zigeuner, mađari – Cigány, italijani – Zingaro i tako redom.  Poreklo  imena tražilo se i kod indijskog plemena “Čangar”.
Romi su narod bez domovine i vlastite političke organizacije. Međusobno su veoma složni i nikada nisu vodili osvajački rat.

Romska porodica može biti patrijarhalna ili matrijarhalna. Karakteristično im je  da se u brak ulaze veoma mladi. Kada je religija u pitanju Romi uglavnom prihvataju veru zemalja  u kojima žive, a očuvano je i verovanje u dobre i zle duhove, i u uroke.

Romi su skloni muzici i u mnogim  zemljama su poznati kao profesionalni muzičari. Instrumentima kojima se služe su prvenstveno violina, pa violončelo, kontrabas i cimbala.

PROČITAJTE JOŠ I OVO: Moša Šišić – Violina je njegova sudbina

Jezik Roma pripada indijskoj grani jezika u koji je tokom njihove seobe  uključen veliki broj stranih reči.  U severozapadnoj Indiji postoje jezici  kojima je romski jezik srodan.

8. april – Svetski dan Roma

Na prvom međunarodnom kongresu Roma, održanom u Londonu 1971. godine,  za romsku himnu proglašena pesma “Đelem – đelem” (romski: Išao sam, išao), a ustanovljena je i zastava plavo-zelena boje,  s crvenim točkom u sredini, kao simbolom napretka i pokreta, ali i migracije Roma tokom istorije.

Međunarodni dan Roma  je službeno proglašen 1990. godine  u Serocku u Poljskoj, mestu četvrtog Svetskog romskog kongresa Međunarodne romske unije (IRU). I pored toga što je poslednjih godina mnogo učinjeno na poboljšanju položaja Roma, oni su još uvek najdiskriminisanija društvena grupa u Evropi.

U Austriji živi oko 40.000 Roma i na ovim prostorima žive još od 15. veka. Romi u Austriji se mogu podeliti na pet podgrupa: Burgenland-Romi, Sinti, Lovari, Kalduraš, Gubet i Arlije. Svaka od ovih grupa ima svoju istoriju porekla i kulturu.

Mnoga romska udruženja u Beču aktivno deluju u oblasti socijalnih, kulturnih i sportskih projekata kako bi se poboljšala sveobuhvatna situaciju romske populacije. Saznajte nešto više o pojedinim romskim udruženjima u Beču!

Romano Centro
Savetovalište za Rome na nemačkom, engleskom, francuskom, romanesu i srpskom jeziku.”Romano Centro” podržava svoje članove u odnosima sa organima vlasti i nudi savetovanje u oblasti socijalnih usluga i prava boravka za strance. Značajno je povezivanje sa organizacijama Roma u svetu kao i međunarodno komuniciranje zajedničkih interesa. U oblasti kulture organizuju se brojne diskusije, priredbe i nastupi muzičkih grupa. U centru postoji i biblioteka, kao i posebna pomoć u učenju za romsku decu koju nude takozvani romski asistenti.

Kontakt Romano Centro-Udruženje za Rome
3., Hofmannsthalgasse 2/2
Telefon: (+43 1) 749 63 36
Fax: (+43 1) 749 63 36-11
E-Mail: office@romano-centro.org

Romska inicijativa THARA
Thara je inicijativa Volkshilfe Österreich, jednog od najstarjih udruženja koje se zalaže za dobrobit ljudi u Austriji. Thara je osnovana 2005. godine i od tada organizuje veliki broj projekata za bolju integraciju Roma. Ova inicijativa nudi savetovanja u mnogim oblastima, između ostalog za posao, karijeru i socijalna pitanja. THARA apeluje da je Austriji potrebna strategija anticiganizma, kao i da Romi treba da su zastupljeni u svim oblastima i javnom sektoru. Neophodni su nacionalni planovi i, shodno tome, finansijska sredstva za sprovođenje konkretnih projekata.Detalje o aktivnostima i projektima pogledajte na internet stranici Thara.
Kordinator
Usnija Buligovic
Tel. +43 (0) 676 83 402 232
usnija.buligovic@volkshilfe.at

PROČITAJTE I NAJNOVIJE VESTI – NASLOVNA OVDE

NOVO U AUSTRIJI! Onlajn knjižara! Više od 40.000 naslova na srpskom jeziku! Kliknite na baner ispod i uplovite u carstvo knjiga!

PROČITAJTE JOŠ I OVO: 

Moša Šišić: Violina je moja sudbina

Braća Piler svirali predsedniku Austrije na rođendanskoj proslavi

Festival “E Bistarde”: Kulturom protiv zaborava o stradanjima Roma

Mešoviti brakovi: Različiti jezici i običaji, ali prava ljubav