Edita Malovčić: I ja sam osetila diskriminaciju

Edita Malovčić je rođena 1978. godine u Beču. Odrasla je sa majkom, Srpkinjom iz Bosne, koja je zajedno sa svojim roditeljima došla u Austriju još šezdesetih godina prošlog veka u prvom gastarbajterskom talasu. Njen otac, Kemal Malovčić, poznati bosanski pevač narodne muzike, napustio ih je kad je  imala godinu i po dana. Edita je studirala muziku i specijalnu pedagogiju i defektologiju, ali ih nije završila jer je u međuvremenu počela da se bavi glumom. Njena prva velika uloga je bila u filmu „Nordrand“.

Kao pevačica Edita je prvi put nastupila 2002. godine, a karijeru je pravila pod umetničkim imenom „Madita“.  Jedan od poslednjih zvaničnih nastupa joj je bio na Dunavskom ostrvu kada je pevala na koncertu Falco-Tribute. Glumila je i u brojnim serijama na televiziji , na primer „Tatort“, a najnoviji film joj je „Die letzte Party deines Lebens“ u kojem Edita Milovčić glumi hrvatsku policajku.

Intervju za „Wien heute“

U jednom nedavnom intervjuu za emisiju  „Wien heute“ Edita je govorila o svom životu u Beču, o svojoj karijeri, ali i diskriminaciji u svakodnevnom životu kao i tome kako je naišla na diskriminaciju kod zvaničnih organa i to zbog svog imena.

„Moja majka je želela da ne osetim nikakvu diskriminaciju. Mislila je da je to možda najpre moguće u jednoj zaštićenoj sredini kao što je to privatna katolička škola“, ispričala je Edita, objasnivši da su je roditelji poslali u jednu privatnu katoličku školu.

„Možete o katolicizmu i katoličkoj crkvi misliti šta hoćete, ali  jedno im se mora priznati: tamo se upoznaju vrednosti i moral. To sam ja tamo tako doživela i veoma sam im zahvalna na tome“, dodaje Edita.

Diskriminaciju kod organa vlasti je doživela kasnije

Diskriminaciju je doživela kasnije, kad je imala posla sa zvaničnim ustanovama. „Da ti se, recimo, počnu obraćati na nekom rogobatnom nemačkom jeziku. Jer vlada kliše da deca gastarbajtera ne znaju da govore  normalnim nemačkim jezikom, a pogotovu da ne mogu da imaju završenu maturu“, kaže Malovčić.

Edita ima 15-godišnjeg sina koji pati zbog prezimena Malovčić. „On stalno mora da se opravdava zbog svog porekla i kulturnog bekgraunda. On je rođen u Austriji, četvrta generacija. I apsolutno se oseća kao Austrijanac. Verujem  da mu ide na živce zato što ga stalno svode na jedno značenje i zato što mora da se sam definiše. Drago nam je što možemo da koristimo reč Evropejac.“

„Pa šta znači reč gastarbajter?“

Njoj je na početku karijere stavljeno do znanja da bi bilo dobro da se u svom imenu odrekne onog „ić“, što je ona odbila. „Možda je pomalo smešno, ali ja sam na neki način želela da dokažem da čovek ne ostaje zauvek gastarbajter.  A šta ta reč gastarbajter uopšte i znači? Ovi ljudi su otišli iz svoje zemlje zbog teške ekonomske situacije, oni je nisu napustili dobrovoljno. A često su dolazili i sa višim i visokim obrazovanjem, ali zbog jezičkih barijera i problema sa priznavanjem diploma nisu mogli da rade u svojoj struci. Dakle, na to se mora, ipak, malo diferenciranije gledati“.