Evropski dan jezika

Svake godine, 26. septembra, obeležava se Evropski dan jezika. Zašto je važna lingvistička raznolikost?
Koliko je u današnjem svetu aktuelna latinska poslovica Koliko jezika govoriš, toliko ljudi vrediš, govori činjenica da se u zemljama Europe znanje jednog stranog jezika ne smatra više dovoljnim. Gotovo u svim zemljama starog kontinenta naglasak je na višejezičnosti, a to znači da se tokom obaveznog obrazovanja svakom učeniku omogući učenje barem još dva strana jezika.

Evropski dan jezika ima za cilj da skrene pažnju javnosti na lingvističko bogatstvo starog kontinenta, kao i na potrebu učenja stranih jezika, kako bi se u većoj meri cenila vrednost i prednosti različitih kultura.

"Razgovaraj sa mnom" je slogan koji se koristi za Evropski dan jezika od 2003. godine i ima za cilj da ohrabri 800 miliona Evropljana da uče više jezika, kao i da upozori javnost o važnosti učenja jezika radi povećanja stepena plurilingvalizma i međukulturološkog razumevanja.

U Evropi postoji više od 220 autohtonih jezika, što čini oko tri odsto od ukupnog broja jezika na svetu. Zbog priliva migranata i izbeglica, Evropa je postala multilingvistička, pa se tako u samom Beču govori oko 250 jezika.

Povodom obeležavanja Evropskog dana jezika širom Austrije organizuju se brojne manifestacije, više o njime saznajte na zvaničnom sajtu Austrijskog centra za jezičke kompetencije.

Beč i višejezičnost

U Beču je 2013. proglašena za “Godina višejezičnosti” i od tada se u još većoj meri radi na poboljšavanju imidža jezika svih Bečlija.

U organizaciji Foruma Wien.Welt.Offen održan je prvi skup čija je glavna tema bila višejezičnost. Pored članova Foruma prisustvovale su i brojne važne ličnosti iz sveta politike i ekonomije.

Sandra Frauenberger, bečka ministarka za integraciju otvorila je forum i istakla da će grad Beč raditi na boljem pozicioniranju i korišćenju svih 250 jezika koliko ih se govori u Beču.

Bolje pozicioniranje jezika, kako je istaknuto, ne odnosi se samo na velike potencijale već i sve ljude koji žive u gradu Beču, nezavisno od nivoa obrazovanja.

Thomas Oliva, presednik Foruma wien.welt.offen, je govorio o ogromnom potencijalu, koji se ponekad jednostavno gubi, jer višejezične građane ponekad sistem ne prepoznaje. Ovom problemu treba posvetiti posebnu pažnju, jer se u omladini grada Beča, kako je dodao, kriju ogromne vrednosti i vrlo veliki potencijali.

To pokazuju i statistički podaci koji govore o tome da je u 2006. godini 45,6 procenata dece osnovnih škola govorilo ili dva ili više jezika, dok je u 2013. godini dostigao cifru od 53,9 procenta.

Ocenjeno je da bi trebalo da se radi i na populisanju višejezičnosti i time i poboljšavanju imidža jezika doseljenika, prvenstveno srpskog, bosanskog, hrvatskog i turskog. Oliva je rekao da je za postizanje tih ciljeva potrebno reformisanje školovanja, poslovnog sektora i medija.

„U internacionalizaciji medija se nalazi ogroman potencijal i time bi se postiglo da građani Beča budu bolje integrisani u potlički i društveni život našeg grada“, rekao je Oliva dodajući da su mediji ključni faktor da poboljšaju sadašnju situaciju.

Učesnici su se složili da bi bolje korišćenje višejezičnosti donelo velike koristi Beču kao mestu socijalnog života, boravka i ekonomskog centra .