Manji dečji dodatak za strance i doprinos za osigurnje u slučaju nezaposlenosti

Prvo što je uradila posle imenovanja, Vlada je za Novu godinu (!) ukinula projekat finansijskog podsticanja zapošljavanja dugoročno nezaposlenih osoba starijih od 50 godina. Takozvanu “Akciju 20.000” pokrenula je prethodna koalicija, u kojoj je bila Narodna stranka sadašnjeg premijera Kurza. Akcija je predviđala da firmama koje stvaraju radna mesta za starije nezaposle država do godinu dana “oprašta” (nadoknađuje) sporedne troškove za njihove plate. Na taj način je do kraja 2017. omogućeno zapošljavanje nekoliko hiljada starijih ljudi. Sada je ta mera ukinuta uz obrazloženje da za njom više nema potrebe, jer je situacija na radnom tržištu povoljna.

Za decu EU-stranaca manji dečji dodatak

4. januara 2018, na sednici Vlade je odlučeno da se smanji dečji dodatak za decu državljana EU (među kojima je najviše Mađara, Poljaka, Rumuna) koja ne žive s roditeljima u Austriji. Takođe je zaključeno smanjivanje doprinosa zaposlenih za osiguranje u slučaju nezaposlenosti koja će dobro doći velikoj grupi zaposlenih s manjim primanjima.  

Koalicija Kurz/Strache dečji dodatak namerava da izjednači sa sumama koje se isplaćuje u zemljama porekla stranih radnika u kojima deca žive. Vlada hoće na taj način da uštedi 114 miliona evra. Po podacima nadležnog Ministarstva Austrija je 2016. na ime dečjeg dodatka isplatila 273 miliona evra za 132.000 dece stranaca koji rade ovde, a deca im žive u EU.  Planirana ušteda od 114 miliona sačinjavaće samo 2,6 posto od ukupno 4,4 milijarde evra (!) koje se godišnje isplaćuju za svu decu u Austriji na ime dečjeg dodatka i poreske olakšice (Familienbeihilfe i Kinderabsetzbetrag). Za decu državljana „trećih država“ (na primer Srbije, Bosne i Hercegovine) dečji dodatak se neće uopšte isplaćivati ako deca ne žive s njima u Austriji.

Izmenjeni zakon bi trebalo da stupi na snagu 1.1.2019. godine. To znači da će, na primer, Mađar zaposleni u Austriji ubuduće za dete u Mađarskoj primati samo onaj iznos koji ta zemlja isplaćuje mađarskoj deci. Za Mađara koji uredno živi u Austriji sa svojom decom, ne menja se ništa (kao ni za naše!). To će verovatno važiti po logici zakona i za decu austrijskih državljana koja žive u nekoj drugoj zemlji, a ne ovde sa svojim roditeljima. Jedini “profiteri” ove mere će biti malobrojni državljani još bogatijih zemalja EU i Švajcarske, jer će njihova deca primati viši dečji dodatak (koliki je inače u tim zemljama). Rumuni, Bugari, Poljaci, Mađari u čijim zemljama dece primaju 20, 40 ili 60 evra moraće da se pomire s velikim gubicima.

EU je (verovatno) protiv

Vlada nije “tek tako” objavila tu svoju nameru, već je prethodno pribavila stručna mišljenja pravnika koji se razumeju u EU-pravo. Oni su, međutim, nesložni. Jedan, na koga se poziva Vlada, kaže da je to moguće „progurati“ u EU. Nekoliko drugih misli da nema takve mogućnosti, jer se radi o zagarantovanom pravu i povredi principa jednakosti građana Unije. Najava ove mere je u svakom sličaju izazvala prilično nezadovoljstvo šefova zemalja iz kojih potiču takvi radnici, a posebno Mađarske.Kako će biti, odnosno da li će “pobediti”  Vlada ili EU, ostaje da se vidi. Mere koje se odnose na strance su u svakom slučaju na prvom mestu interesovanja novih vlasti.

Doprinos se smanjuje za sve koji zarađuju do….

A sada i dobra vest za one koji ne zarađuju mnogo. Vlada je donela odluku da se smanji doprinos zaposlenih za osiguranje u slučaju nezaposlenosti. To znači da će od 1. jula ove godine oni koji zarađuju do 1.948 evra mesečno bruto plaćati u proseku 310 evra godišnje manje na ime ovog osiguranja. Za one koji ni do sada nisu plaćali za to osiguranje, jer zarađuju do 1.342 evra  bruto, ništa se ne menja. Od sniženja doprinosa za novu grupu treba da profitira 900.000 zaposlenih (onih koji zarađuju manje od 1.948 bruto mesečno).