Peter Handke: Austrijski pisac i veliki prijatelj Srbije dobio Nobelovu nagradu

Veliki austrijski pisac Peter Handke (76) dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 2019. godinu, dok je za 2018. godinu laureat je poljska književnica Olga Tokarčuk. 

Nobelova nagrada za književnost prošle godine nije dodeljena zbog optužbi za seksualno nasilje muža jedne od članica švedske Akademije. Nakon skandala nekoliko članova je istupilo iz Akademije, dok su drugi odbili da učestvuju u izboru. Zbog toga je dvoje laureata (dobitnika) proglašeno ove godine.

Peter Handke je austrijski književnik i aktivista, nemačko-slovenačkog porekla. Njegove knjige su “Veliki pad”, “Popodne pisca” “Juče na putu”, “Moravska noć”…

Njemu je nagrada dodeljena za “za uticajno delo koje je jezičkom domišljatošću istražilo periferiju i specifičnost ljudskog iskustva”, saopštili su iz švedske Akademije.

The #NobelPrize in Literature for 2019 is awarded to the Austrian author Peter Handke “for an influential work that with linguistic ingenuity has explored the periphery and the specificity of human experience.” pic.twitter.com/rZa1NEFMuO

— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 10, 2019

Handke je dugo proganjan zbog odbrane Srbije u vreme kada su je svi napadali, a činjenica da mu je ovo priznanje dodeljeno već je proglašena kontraverznim.

Hanke, koji je odgajan kao katolik, nakon bombardovanja Srbije napustio je Katoličku crkvu, kritikujući Vatikan zbog stavova o konfliktu na Balkanu.

Tada je i vratio nagradu „Georg-Bihner“, najprestižniju nagradu nemačke književnosti, kao i 10.000 maraka koji su išli uz nju.

Kroz pet knjiga, svojevrsnih putopisa, pisao je i o raspadu Jugoslavije, a posebno o zapadnoj „kampanji“ protiv Srbije – „Oproštaj sanjara od devete zemlje“, „Zimsko putovanje na reke Dunav, Savu, Moravu i Drinu ili Pravda za Srbiju“, „Letnji dodatak za zimsko putovanje“, „Kroz suze pitajući“ i „Oko velikog tribunala“.

Handke je u široj javnosti, viđen kao jedan od retkih svetski poznatih zapadnoevropskih intelektualaca koji javno podržava Srbe, a pre svega kao neko ko se snažno protivio bombardovanju Srbije 1999. godine. Kada je NATO zapretio 1998. godine da bombarduje Srbije, Handke se uputio u Beograd.

– Moje mesto je u Srbiji, ako padnu NATO kriminalne bombe – rekao je on.

Nakon 1999. godine ovaj pisac je često obilazio srpske manastire i crkve na Kosovu i Metohiji, a ono što je tokom obilaska srpskih enklava u Metohiji video posebno ga je potreslo.

Njegove izjave, kojeg su neki kritičari nazivali najvećim živim piscem na nemačkom jeziku, imale su veliki odjek. I upravo, kada se protivio nezavisnosti Kosova, tvrdio je da se “država ne može graditi na mržnji”.

– Mržnja prema Srbima je jedino što vodi Albance, među njima čak tek prohodala deca mrze Srbe i kamenuju autobuse – govorio je Handke

On je inače dobitnik skoro svih književnih nagrada, a najprestižniju – Nobelovu – dobio je danas.

Peter Handke: Počasni građanin Beograda

Austrijski pisac i humanista Peter Handke primio je 2015. godine, na Spasovdan, Povelju počasnog građanina Beograda, koja mu je uručena na svečanom prijemu u Starom dvoru.

Imajući u vidu celokupan umetnički opus ovog autora, njegov veliki doprinos savremenoj književnosti i kulturi, njegovu solidarnost sa građanima Beograda i Srbije pokazanu u teškim trenucima, možemo s pravom reći da danas u svetu nema pisca koji nas je zadužio više nego on – istakao je tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali  i zahvalio se Peteru Handkeu  na svemu što je  učinio za srpski narod.

Zahvaljujući se na visokom priznanju, Peter Handke je naglasio da je Beograd tragičan, ali svetao grad, nije svetao spolja, već u svom unutrašnjem biću.

Peteru Handkeu uručena Povelja počasnog građanina Beograda