Rad na crno u Austriji u porastu i u 2015. godini

Velika poreska opterećenja i doprinosi, više slobodnog vremena zbog rada na skraćeno radno vreme, pa čak i nezaposlenost, guraju sve veći broj ljudi u sivu ekonomiju. Rad na crno u 2015. godini, treću godinu zaredom, biće u porastu, a gubitak že iznositi  21,35 milijardi evra, odnosno 8,14% bruto nacionalnog proizvoda, smatra Fridrih Šnajder, profesor za nacionalnu ekonomiju iz Linca u intervjuu za Radio Beč.

Najveći udeo u radu na crno po tradiciji imaju:  sa oko 39% građevinarstvo i zanatske delatnosti (uključujući i razne vrste popravke). Vrednost tih radova na crno će, po mišljenju stručnjaka, u 2015. godini iznositi oko 8,33 milijarde evra, od toga 2,3 milijarde u Beču.
Razlog za veći udeo Beča u sivoj ekonomiji je što su u gradu fiksni troškovi u legalnoj ekonomiji visoki, viši nego u drugim pokrajinama, tako da osobe, u značajnoj meri i srednji sloj koji dobro zarađuje, više naginju radu i plaćanju na crno.
Najveći gubitnik zbog rada na crno je država čiji budžet godišnje bude uskraćena za nekih 2 do 3,5 milijarde evra zbog nenaplaćenih poreza i davanja za socijalno i penzijsko osiguranje.
„Prosečan radnik na crno je, recimo, teracer koji ima svoj redovni, normalni, posao, a preko vikenda postavlja pločice u nekom kupatilu. Takvih u Austriji ima između 800 hiljada i 1,2 miliona“ kaže Šnajder i dodaje da je kod takvih reč o fušerima koji uz redovan rad rade i na crno i zarađuju između 400 do 600 evra mesečno.

Predviđa se da će “rad na crno” porasti u ovoj godini za 4,5% u odnosu na prethodnu godinu. Kvantitativno najveći rast se očekuje u Beču sa ukupno 5,88 milijardi evra. Radu na crno ili „fušu“ sklon je posebno srednji sloj stanovništva. I pored toga, siva ekonomija u Austriji je najmanje izražena u EU.

Rad na crno u EU: Najmanji u Austriji, a najveći u Bugarskoj

U poređenju sa ostalim zemljama u svetu, Austrija spada u one zemlje gde je rad na crno najmanje prisutan. Udeo sive ekonomije u bruto nacionalnom proizvodu Austrije je najmanji u Evropskoj uniji.
Najveće vrednosti Šnajder je konstatovao u Bugarskoj (30,6), Rumuniji (28,0) i Hrvatskoj (27,7). U zemljama OECD-a nižu kvotu od Austrije imaju pre svega Novi Zeland (8), Švajcarska (6,5) i pre svega SAD sa 5,9%.

PROČITAJTE I NAJNOVIJE VESTI – NASLOVNA OVDE