RAJNA REMOVIĆ: Umetnička plesna iskustva sticala u svetu, a zasijala u Novom Sadu!

Rođena u Beogradu, odrastala u baletskim salama po Evropi i svetu, Rajna Remović je oduvek sanjala o karijeri u baletskoj umetnosti. Učila je zanat u srednjoj baletskoj školi „Lujo Davičo“ ali je znanje sticala i od pedagоga koji su gostovali u Beogradu. А posebno od srpske primabalerine i sadašnje direktorke beogradskog baleta Ane Pavlović. Ambiciozna i tada, u Srbiji je osvajala republičke nagrade za izvođenje deonica u klasičnom baletu.

Rajna Remović Foto: Marija Erdelji

Rajna je svoje prve profesionalne baletske korake započela zahvaljujući finansijskoj podršci koju joj je pružilo Ministarstvo kulture Republike Srbije kada je primljena na Plesni univerzitet u Budimpešti na odsek za klasičan balet. Znanje, iskustvo i veze koje je sticala na javnim nastupima i gostovanjima na evropskim i svetskim scenama tokom studija, usavršili su njen talenat u različitim stilovima, od umetničke igre i plesa, klasičnog baleta, do moderne improvizacije.

Ponuda koja se ne odbija

Bivša primabalerina Boljšoj teatra i Njujork siti baleta Valentina Kozlova, koju je Plesni univerzitet u Budimpešti angažovao kao stručnog pedagoga, predložila je Rajni jednogodišnju stipendiju na svom Konzervatorijumu za klasičan balet u Njujorku. O ovom značajnom iskustvu u Njujorku i mentorstvu od najvećih baletskih stručnjka, Rajna Remović je prihvatila sa velikim oduševljenjem.

“Takva ponuda se ne odbija. Odmah sam se angažovala oko neophodne dokumentacije, ali i dozvole Univerziteta da odem”, dodaje Rajna.

Foto Czank Lívia

U Njujorku je od Valentine Kozlove učila tajne ruskog i američkog stila igranja. Tu je imala i priliku da uči i od Šarl Žuda, francuskog prvaka i pedagoga, a zahvaljujući njegovom mentorstvu i znanju, Rajna je osvojila prvu nagradu za interpretaciju Serž Lifarove varijacije “Cigareta” u Njujorku. To je bila prilika da debituje na međunarodnoj sceni.

“Igrati Balanšina je zahtevno. Potrebno je puno truda i pronicljivosti, drugačiji stil je u pitanju ali to je izazov za velike svetske baletske kompanije ali i za one koji žele da znaju više. Baratanje Balanšinovom tehnikom je jednostavno privilegija”, kaže ova mlada umetnica i dodaje kako bi volela da i srpski balet jednog dana učestvuje u takvom procesu rada.

Usledilo je i značajno priznanje u Sočiju zahvaljujući kojem je Rajna Remović bila prva balerina iz Srbije koja je uspela da osvoji jednu od nagrada. Naime, na prestižnom velikom i zahtevnom međunarodnom takmičenju “Jurij Grigorovič-Mlade nade svetskog baleta” Rajna je osvojila nagradu u oblasti klasičnog baleta i našla se rame uz rame sa velikim imenima iz svetskih prestižnih baletskih škola i kompanija.

Svaka nova uloga još jedna stepenica na putu do uspeha

Baletsko znanje i harizmu kojom zrači, Rajna Remović je pokazala i u  prvoj glavnoj ulozi Šećerne vile u baletu “Krcko Oraščić” koju je odigrala u dva pozorišta u Njujorku i Meksiko Sitiju. Po povratku sa dalekih putovanja u Budimpeštu, Rajna je diplomirala na odseku za klasičan balet sa diplomskim radom na mađarskom jeziku koji je inače učila od nule za potrebe studiranja u Mađarskoj. Tema diplomskog je bila “Uloga i značaj igračke diplomatije u međunarodnim odnosima”. Za postignute izuzetne rezultate na studijama Mađarski plesni univerzitet joj je dodelio specijalno priznanje.

U vreme pandemije kovida 19 angažuje je Nacionalna baletska kompanija u Ljubljani i onoliko koliko su to prilike dozvoljavale, kako nam je rekla, igrala je rame uz rame sa svetskim baletskim zvezdama u velikim produkcijama. Nakon godinu dana iskustva u ljubljanskom baletu Rajna je donela odluku da se vrati u Srbiju, zemlju u kojoj je rođena i kojoj pripada.

Povratak u Srbiju

Rajna Remović je sa radošću prihvatila ponudu kada je dobila poziv za jednu predstavu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Publika je ubrzo imala priliku da je gleda u solističkim ulogama u “Labudovom jezeru” i “Ohridskoj legendi” i naslovnim ulogama prvoga faha, u baletima “Kopelija”, za čiju je glavnu ulogu u premijeri dobila godišnju nagradu SNP, “Vragolanka”, “Krcko Oraščić” i “Don Kihot”.

Rajna Remović Foto: Marija Erdelji

Publiku i stručnu javnost osvojila je svojim emocijama, jedinstvenim fluidnim stilom igranja, odličnom tehnikom, glumom, bravurama, temperamentom i lakoćom da prezentuje različite stilove igre.

Na pitanje zašto se vratila u Srbiju, Rajna je bez mnogo razmišljanja i sa velikom emocijom odgovorila.

“Mladi ljudi koji odu u inostranstvo neretko tamo i ostaju, ja sam ipak zaključila da je za mene značajnije postići uspeh u svojoj zemlji i na domaćoj sceni se „izbrusiti” kao profesionalna balerina.

Pred Rajnom je razdoblje njenog najzrelijeg i najplodnijeg umetničkog delovanja i iskreno se nadamo da će u znanju, profesionalizmu i savremenom poimanju baletske umetnosti, koje je sticala u Srbiji, kao i u svetskim baletskim školama i kompanijama, uživati publika u Srbiji.

DOPUNA: 

Tekst iz časopisa Srpskog narodnog pozorišta – Maj 2024. godine

Kritika premijere obnove baleta “Don Kihot”

Rajna Remović Foto: Marija Erdelji

” Mlada Rajna Remović je u toku trogodišnjeg angažmana u novosadskom baletu zaigrala u svim predstavama sa aktuelnog repertoara. Za kratko vreme Rajna je pokazala napredak i u zahtevnom radnom tempu i u savladavanju mnogih uloga, neočekivano, desile su se tri vodeće: Liza u baletu Vragolanka, Svanilda u Kopeliji i Kitri iz najnovije premijerne obnove Don Kihota. Sve što su koreografi u carskoj baletskoj ruskoj eri postavili za čuvene igračice, nije bio običaj da se menja ili podešava za posebnu priliku ili balerinu. Tako je Rajna dospela do „originalnog igračkog teksta“ koji je odigrala prvi put sa zadovoljavajućom tehnikom, pantomimom, glumom i dobrim kihotovskim raspoloženjem. U gradaciji igračke virtuoznosti igra se grand pas-de-deux i to kao pezzo forte (najteži deo) koji ukazuje na najširu profesionalnost i igračku uspešnost. Rajna je bez straha od novog i neočekivanog krenula da savladava igračke deonice ovog baleta kako bi zadovoljila sebe i svoje gledaoce. Očekivano najuzbudljivije mesto u velikom pa-de-deu – 32 fuetea, bogatstvo tehničkog sjaja, pokazali su Rajninu snagu, izdržljivost i istrajnost u nastojanjima da dođe do uspešnog kraja igre koja joj je donela i zasluženo priznanje“.

VIDEO:

PROČITAJTE I NAJNOVIJE VESTI – NASLOVNA OVDE

PROČITAJTE JOŠ I OVO:

Ballet Grand Prix Competition: Prvo međunarodno baletsko takmičenje u Srbiji

Konkurs: Valcer Johana Štrausa „Na lepom plavom Dunavu“ u novom svetlu