Nove mere za nezaposlene osobe u Austriji

Planira se reforma Zavoda za zapošljavanje i veće kontrole radi sprečavanja zloupotrebe raznih vrsta pomoći (“Arbeitslose”, Notstandshilfe i Mindestsicherung). Nezaposleni bi morali brže da se šalju na nova radna mesta. Zato se planira smanjivanje pomoći za nezaposlene i uvođenje oštrijih kriterijuma kada se radi o “prihvatljivosti” (Zumutbarkeit) radnog mesta za nezaposlene osobe, ali i bliža saradnja sa firmama. Programi za preškolovanje i sl. moraju mnogo preciznije da se usklade sa potrebama privrede.

Nova Vlada će verovatno ranije okončati akciju za zapošljavanje 20.000 dugotrajno nezaposlenih osoba starijih od 50 godina, koja je tek počela da donose rezultate. Obrazloženje je u povoljnom privrednom rastu i boljoj situaciji na radnom tržištu. U okviru ove akcije država umesto poslodavca tokom prve godine snosi sve brojne sporedne troškove za zaposlenog.

“Borba” protiv stranih firmi i njihovih radnika

Vlada planira da se pozabavi stranim, prvenstveno građevinskim firmama iz EU,  koje imaju pravo da svojim  radnicima u Austriji plaćajući niže poreze i doprinose. Treba da se poboljša zaštita domaćih firmi i da se pooštri borba protiv konkurentnosti takvih firmi. Ubuduće bi moglo da dođe i do delimičnog zatvaranja austrijskog radnog tržišta za strane firme i njihove “jeftine” radnike, ukoliko je u tom segmentu registrovano mnogo nezaposlenih austrijskih državljana.

Reforma Zavoda za zapošljavanje i povezivanje sa Službom za socijalna davanja

Vlada hoće i da “harmonizuje” novac za slučaj nezaposlenosti (Arbeitslosengeld), novac u slučaju nužde (Notstandshilfe) i socijalnu pomoć. Cilj je da korisnik prima sve manje novca što je duže nezaposlen. “Notstandshilfe” (pomoć koja se dobija dalje, posle isticanja prava na pomoć za nezaposlene) treba postepeno da se “utopi” u novac za slučaj nezaposlenosti, odnosno da se ukine. Obračunavanje prava na pomoć treba pojednostaviti, kako bi što više činovnika imalo vremena da se bavi posredovanjem novih radnih mesta.

Nezaposleni će se ubuduće školovati za jedno konkretno radno mesto. Radni treninzi, probni rad i kvalifikacija koja odgovara budućem zaposlenju će se obavljati u uskoj kooperaciji sa preduzećima kojima treba radna snaga. Vlada hoće da podstiče dalje obrazovanje i prekvalifikacije.

Planira se  i pooštravanje kriterijuma “prihvatljvosti” (Zumutsbarkeit) novog zaposlenja. Vlada će se novim zakonima pobrinuti o tome da nezaposleni mora da prihvati radno mesto koje je vrlo udaljeno od mesta stanovanja. Do sada je važio limit od 1,5 sati putovanja za posao na skraćeno radno vreme. Za puno radno vreme je bilo moguće putovanje  cela dva sata.Vlada sada hoće vreme putovanja da povisi na 2, odnosno čak 2,5 sata, od čega će biti pošteđeni samo oni koji moraju da brinu o deci. Vreme primanja pomoći za nezaposlene (Arbeitslosengeld) ubuduće više ne bi smelo da se produžava na osnovu bolovanja, osim ako se radi o boravku u bolnici.

Ubuduće će se voditi računa i o tome da se izbegava kombinovanje zaposlenja uz minimum primanja (geringfügige Beschäftigung) uz istovremeno primanje pomoći za slučaj nezaposlenosti. Vlada sve u svemu želi da stekne kontrolu nad sistemima isplata raznih pomoći, a čarobno sredstvo će u tom smislu biti banka podataka koja omogućava transparentnost. Ministarstvo finansija treba da dobija pristup bankama podataka Zavoda za zapošljavanje i Zavoda za socijalno osiguranje, što do sada nije bio slučaj.

Vraćanje stranaca u njihove zemlje?

Kada se radi o ponovnom aktiviranju dugotrajno nezaposlenih, Vlada će se voditi sloganom “podsticati i zahtevati”. Posebno će se voditi računa o nezaposlenim Austrijancima, kako je to zahtevala FPÖ stranka. Stranci iz EU i trećih država (kao npr. Srbije)  bi u slučaju da su nezaposleni duže od godinu dana, ubuduće “u svojoj državi” morali da traže novi posao. To treba da se desi kako bi se “obezbedila mobilnost faktora zaposlenje”, kako piše u programu Vlade.