Studenti u Austriji: Nije lako na početku ali vreme leči nostalgiju

Odlazak na fakultet je velika promena u životu na koju se nije lako privići, ali je i šansa za bolju budućnost velika. Ponekad je potrebno malo stisnuti zube i izdržati i dati šansu i sebi i fakultetu jer će početna nostalgija uskoro postati prošlost. Studenti u Austriji znaju da novi prijatelji, dobri restorani s ukusnom hranom, samostalnost, i obavljanje kućnih poslova koji su do sada bili nepoznanica, dovode do osećaja sigurnosti i lakši boravak u stranoj zemlji. Poznata je i situacija da studentima često ponestane novca, domaća kuhinja, a možda i koji komad nove ili čiste odeće. Tada se nostalgija povećava  na “visoki nivo” ali samo na kratko. Sve će ponovo biti u najboljem redu.

Naučnici na Karl Landsteiner privatnom univerzitetu Krems nedavno su objavili dugoročnu studiju koja je proučavala osećanja studenata iz celog sveta. Studija je sprovedena pomoću aplikacije koju su učenici koristili tokom njihovog boravka i studiranja.

Rezultati su pokazali da nostalgija za zemljom odakle dolaze, vremenom, prolazi. Međutim, ona može  dovesti i do zdravstvenih problema, teškoća u učenju, povlačenja u sebe  i opštih problema mentalnog zdravlja. Iz tog razloga, naučnici  Karl Landsteiner univerziteta Krems (Krems KL), Univerzitet u Kembridžu (Velika Britanija) i Univerzitet u Konstanci odlučili su  da bliže istraže fenomen  “bol za domom”.

Studija je pokazala da je nostalgija bila prisutna kod većine studenata na početku boravka, ali da se brzo “smirila”. Mladi  koji su skloni emotivnoj nestabilnosti osećaju veću nostalgiju čak i oni koji su imali do sada voleli sve. Nostalgija se može objasniti činjenicom da na taj način osobe pate zato što više ne mogu da adekvatno zadovolje potrebe i želje koje su vezane za prijatelje i porodicu kod kuće.

 Saveti protiv nostalgije

Kako  bi se smanjila nostalgija, pre svega, važna je podrška u integraciji na univerzitetima i u studentskim domovima. Ostali faktori koji mogu pomoći da nostalgija bude izražena u manjoj meri su  raniji boravak u inostranstvu, ali i dobrovoljna spremnost studenta za odlazak u inostranstvo, a ne silom prilika ili udovoljiti želji roditelja. Važno je da se studenti  identifikuju sa domaćinom, tj zemljom u kojoj studiraju.

Inače, austrijski univerziteti su veoma omiljeni kod stranih studenata.

Jedna anketa je pokazala da 28% anketiranih studenata želi da posle završenih studija ostanu u Austriji, 24% bi želelo da vrati u svoju ili da ode u neku treću zemlju, dok 49% nije imalo još jasnu predstavu o tome.

Poslednjih godina je veoma porastao broj stranih studenata koji su završili studije u Austriji, , pa i onih iz zemalja sa prostora bivše Jugoslavije.

Vreme studiranja stranih studenata je nešto kraće nego domaćih: Njima je za osnovne studije (bachelor) treba u proseku 7,7 semestara (prosek za sve 8%), za diplomske studije 13,3 semestra (13,8%), za master studije 5,3 semestra (takođe 5,3%), a za doktorat 8,2 semestra (prosek za sve 8,6%)

Većina  studenata sa naših prostora su na osnovnim, ali ima i onih koji su na master i doktorskim studijama. Za naše studente Beč je privlačan za studiranje, najpre, zbog blizine kuće, a zatim je presudna i želja za učenjem jezika, za novim društvom, samostalnošću, a postoje  i drugi, društveni, ekonomski i materijalni razlozi.