Rezultati testiranja kvaliteta krofni u Beču

Vreme karnevala (Fasching) je ujedno i vreme za jedan specijalitet koji je podjednako omiljen svima. Krofna je kolač od slatkog dizanog testa, koji se prži na vrelom ulju pa filuje raznim punjenima. Da li klasično sa marmeladom od kajsije ili sa kremom od vanile ili nugat kremom – svi vole krofne jer su mekane, slatke i lepo mirišu. Da li su i dobrog kvaliteta , malo ko razmišlja u trenutku, dok ih jede i dok nam zavode čula.

 Svake godine se proverava kvalitet krofni u Beču 

Svake godine brojne institucije proveravaju kvalitet krofni koje jedu Bečlije, pogotovo u vreme karnevala. Predhodnih godina smo pisali kako grad Beč posebno vodi računa o kvalitetu ove poslastice. Ove godine, uzećemo u razmatranje test Udruženja za informisanje potrošača (VKI) koje je takođe testiralo krofne u Beču. Da krenemo redom, i da vidimo kakvog su kvaliteta krofne koje smo pojeli  ovih dana ili ćemo ih jesti u narednom periodu.

Skoro sve krofne su bile veoma ukusne ali nutritivne vrednosti često nisu bile tačno navedene. U jednom slučaju, sadržaj masti je bio  premašen za čak  150 % nego što je navedeno  na  pakovanju. Posebno su testirane krofne koje se reklamiraju kao “krofne za maskenbal” i to one punjene marmeladom od kajsije. Test je obuhvatao uzorke iz supermarketa, diskont – prodavnica i poznatih pekara u Beču.

Tokom degustacije ocenjivani su izgled, miris, ukus i svežina krofni. U ovom segmentu testa  nije pronađeno mnogo nepravilnosti, osim na dve probe. Krofna pekare “Mann” se previše osećala na rum, a “Schwarz”  krofna je bila previše masna.
U degustaciji i testiranju najbolje su se pokazale krofne iz prodavnice Hofer ( proizvođač Gutes von Bäcker) i to uz cenu od samo  0,32 evra, što je ujedno i najjeftinija krofna u Beču.

Interspar: Skoro 150 % više masti nego što je navedeno

Manje pozitivani rezultati dolaze kada su u pitanju navedene nutritivne vrednosti i onih koji su dobijeni u laboratoriji. U slučaju uzorka krofne  iz Interspar-a, naveden sadržaj masti je premašen za 147 % od naznačenog. Laboratorijski pregled je pokazao da proizvodi sadrže 14,48% masti, umesto navedenih 5,85%. Kod ostalih proizvođača se nisu podudarale  količine šećera i  punjenje džema kao što je navedeno na pakovanju.

Ankerove krofne stižu smrznute iz  Nemačke

Većina proizvođača koristi austrijske sastojke za pravljenje krofni, osim Ankera  koji koristi sastojke iz Nemačke i ostalih zemalja EU. Anker, naime, smrznute krofne dobija iz Nemačke, raspodeljuju ih u filijale gde budu odmrznute i prodate kupcima. Međutim, nigde se ne navodi da su krofne bile zamrznute. Ströck takođe prodaje odmrznute krofne kada je potražnja velika, ali bez obaveštenja o tome.

Odakle dolazi ova slatka poslastica i zašto je baš na maskenbalu tako popularna?

Priča maskenbalskih krofni potiče još iz srednjeg veka. U prošlosti su masne krofne bile služene pred početak uskršnjeg posta zato što su bile mnogo hranljivije od posnog hleba i služile da se popune zalihe masti tokom posta. Čak i reč karneval, koja je usko povezana za običaj jedenja krofni pred post, može dati potvrdu za ovu činjenicu. Reč “karneval” potiče od italijanske reči “carneleva” što bi značilo ostavi meso.

Postoje i razne teorije o tome kako su nastale  krofne. Priča govori da je poznata bečka kuvarica Cecilija Krapf kumovala pri davanju imenu današnjim krofnama (“krapfen”). Cecilija Krapf je početkom 19. veka, u vreme održavanja Bečkog kongresa , na temelju starih recepata, zamesila takozvanu “cilly-kuglu”, testo pečeno u masnoći i punjene voćem – okrugli prototip današnje bečke krofne. Inovacija gospođe Krapf ubrzo je osvojila srca i nepca Bečlija i njihovih gostiju. Tvrdi se da se,  samo 1815. godine,  oko 10 miliona komada ovih poslastica pojelo za vreme kongresa, na prijemima i balovima.

Danas su krofne popularne u celom svetu ( a naročito među američkim policajcima ), mada će vam Holanđani s ponosom reći da je ova poslastica ipak njihov izum.

Zašto  američke krofne imaju rupu u sredini ? Donut ili krofna sa rupom nastala je po drugoj priči na jednom američkom brodu.  Prema rečima kapetana Hanson Gregorija, koji je radio kao kuvar na brodu i davne 1847, posle više različitih varijanti koje je isprobao, krofna sa rupom se pokazala kao najbolja, jer je deo u sredini uvek bio gnjecav. Bio je kažu još jedan razlog.  Nemajući gde da drži sve te silne kolače, dosetio se da ih probuši i naređa na jednu šipku. Kasnije je tu rupu u kolačima pravio i pre samog pečenja.

Ko najviše jede krofne? Najveći svetski konzument krofni je Kanada i u toj zemlji se krofne smatraju nezvaničnom nacionalnom hranom. Drugi najveći konzument krofni po glavi stanovnika je Japan, a zatim SAD. U ovim zemljama postoje čitavi lanci restorana specijalizovanih za proizvodnju krofni i kafe.

Da li znali da se svake godine 5. juna obeležava Dan krofni, kao međunarodni praznik!

PROČITAJTE I NAJNOVIJE VESTI – NASLOVNA OVDE