Božićni post za pravoslavne hrišćane traje do 7. januara

27. nov 2019 u 00:10

Post ne podrazumeva jednoličnu dijetu ili gladovanje, već uravnoteženu ishranu namernicama biljnog porekla.

Pravoslavni vernici danas započinju Božićni post koji će trajati tačno 40 dana i kojim se pripremaju za najrodosniji hrišćanski praznik, rođene Isusa Hrista (Božić).
Post je verska odluka, koja podrazumeva odricanje od određenih namirnica, posebno onih životinjskog porekla.

Božićna post počinje 28. novembra i traje do pravoslavnog Božića 7. januara. Tokom ovog perioda vernici se uzdržavaju od mesa i mlečnih proizvoda i ne jedu jaja.

Međutim loše misli i dela treba potpuno isključiti. Dakle, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava i dobročinstava. Podvig posta je kako telesni, tako i duhovni.

Pravoslavno hrišćansko shvatanje je jasno. Post je duševna hrana, priprema za svetu tajnu pričešća, savladavanje iskušenja i stremljenje ka čistoti duha i tela.

Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post ne treba koristi ako nije povezan sa duhovnim.

„Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?“, prenose reči Jovana Zlatoustog u crkvenim knjigama.

U Svetom pismu piše „ljubi bližnjeg svog kao sebe samoga“, što znači da je čovek čoveku brat, te da treba da budemo tolerantni, da poštujemo i pomažemo druge, a to možemo samo ako nismo besni i sebični.

 

Pozitivni efekte na ljudski organizam

Pored verskog značaja post ima pozitivne efekte na ljudski organizam, jer će se svakako desiti detoksikacija organizma u narednih 40 dana. S obzirom na to, da se u toku posta koriste isključivo namernice biljnog porekla koje sadrže mnogo proteina, vitamina i minerala, ali i celulose, post će imati veoma pozitivan efekat na telo i organizam.

Post ne podrazumeva jednoličnu dijetu ili gladovanje, već uravnoteženu ishranu namernicama biljnog porekla.

(c) pixabay

Postiti možete i kad to ne predviđa verski kalendar. Naime, post ima, pokazala su naučna istraživanja, i neverovatan pozitivan uticaj na zdravlje. Kada organizam posti, makar i sasvim kratko vreme, pokreću se takozvani geni za popravku tela, a to donosi dugoročne koristi.

U vreme posta mnogi nisu sigurni koja je hrana zaista posna i šta je dozvoljeno da se jede kada se posti na vodi, a šta kada se posti na ulju.

Strogo se posti (na vodi) samo sredom i petkom, dok je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno koristiti ulje i vino, a subotom i nedeljom i ribu. Najstrožiji post je na Badnji dan kada su pravi vernici toga dana sve do večere samo na vodi.

Voda: posna hrana koja nije spremana na ulju i koja ne sadrži ulje u sebi;
Ulje: to su posna jela koja mogu biti pripremljena na ulju ili ga mogu sadržati u sebi
Riba: posti se na ulju, ali su tog dana dozvoljeni riba i vino;
Beli mrs: jede se sva hrana osim mesa (dakle, i sir, mleko, jaja i sl.);
Suhojedenje: kada je ovo propisano, jedu se samo suv hleb i voda ili voće.

U današnje vreme i nije teško postiti budući da postoje mnogi proizvodi koji su posni, ali isto tako mora se obratiti pažnja na deklaraciju jer, iako se za mnoge namirnice misli da su posne, one to nisu jer sadrže sastojke životinjskog porekla.

Prema hrišćanskom učenju, Božićni post je uveden po uzoru na Isusa Hrista koji je prema predanju, 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi. Zanimljivo je da Božićni post nije oduvek trajao 40 dana. Ova odluka doneta je na Svehrišćanskom saboru 1166. godine, do kada je Božićni post trajao svega sedam dana.

Na istom saboru ustanovljena je i mogućnost takozvanog “malog posta” od samo sedam dana koji primenjuju hrišćani koji iz bilo kog razloga, na primer zdravstvenog, nisu u mogućnosti da potpuno ispoštuju post svih 40 dana.

Božićni post: detaljnije pročitajte na zvaničnoj internet stranici Srpske pravoslavne crkve.

 

NAJNOVIJE VESTI- NASLOVNA OVDE

 

PROČITAJTE JOŠ I OVO:

Verski praznici: Sveta tri kralja kod katolika i Badnji dan za pravoslavne vernike

Sveti Vasilije Ostroški: Dan kada se dešavaju najveća čuda

Crkva u Insbruku: Pravoslavni Srbi dobili novi velelepni hram na poklon

Nova crkva za srpske pravoslavne vernike u Beču

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava