Katolički Svi sveti i pravoslavne zadušnice – sličnosti i razlike

31. okt 2017 u 13:57

Pošto živimo u Austriji i danas svi uživamo u neradnom danu (Allerheiligen, 1. novembar), odlučili smo da vam opišemo praznik koji se slavi i da ga uporedimo s njegovim pravoslavnim "parom".

Svi sveti (Allerheiligen) je stari katolički praznik koji u Austriji ima status državnog praznika. Tog dana se posećuju grobovi rođaka i ukrašavaju svećama i cvećem. U školu se ne ide ni sledećeg dana, 2. novembra, kada se slavi Dušni dan  (Allerseelen)  koji u stvari predstavlja pravi dan sećanja na mrtve i odgovara pravoslavnim zadušnicama. 

Allerheiligen se slavi od 1475. godine. Kao što mu samo ime kaže, ovaj dan je posvećen svim svecima, kojih je u Katoličkoj crkvi vrlo mnogo. Samo za vreme pape Pavla Jovana II za svece su proglašene 482 osobe, dakle mnogo više nego što ima dana u godini.

Katolička crkva poznaje 7.000 svetaca i blaženih (stepen pred proglašenje za sveca). Prvog novembra se održava posebna misa, a sveštenici su obučeni u belu odeždu, koja simbolizuje čistoću i radost zbog ovog praznika. Narednog dana, 2. novembra,  slavi se „Dušni dan“. Ovaj praznik je uveden 998. godine kao dan kada katolici mole za duše preminulih (kod pravoslavaca Zadušnice).

Katolička crkva 1. i 2. novembar smatra dvostrukim praznikom. Na Sve svete se slave oni koji su već na nebu (sveci), a na Dušni dan oni koji su na putu tamo (obični pokojnici). To što porodice grobove svojih najmilijih ne obilaze tog, nego prethodnog dana, ima veze sa činjenicom da je 2. novembar u Austriji radni dan.

Mitrovske zadušnice su  4. novembra

Pravoslavne zadušnice padaju uvek u subotu, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu. Poslednja od ukupno četiri zadušne subote u okviru pravoslavne crkvene godine pada pred slavu Svetog velikomučenika Dimitrija 8. novembra (Mitrovdan) pa se te zadušnice nazivaju Mitrovske i ove godine se obeležavaju u subotu, 4. novembra.

Ostala tri zadušna dana su: Zadušnice pred Vaskršnji post (uoči početka Velikog posta), Duhovske zadušnice (uoči praznika Svete Trojice) i Miholjske zadušnice (uoči Miholjdana).

U crkvama se zadušnice obeležavaju Svetom liturgijom i parastosom, na kome sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze groblja. Nose se sveće, a i tamo sveštenici obavljaju pojedinačne parastose i čitaju molitve za preminule. Ko ne može da poseti groblje, može da zamoli sveštenika da njegove pokojnike pomene u crkvenoj molitvi, ali u svakom slučaju treba da im zapali sveće u crkvi.

Zadušnice nikada nisu u vreme posta. Za pomen mrtvima peku se kolači od belog brašna, koji se ponekad zovu „prosfore“. Spremaju se rakija, pivo, vino, voda, a u nekim mestima se na groblje iznosi i žito. Nosi se onoliko sveća koliko se mrtvih pominje. Običaj je da na grob izađe sveštenik da ga okadi. Ako sveštenik ne dođe, onda neko od prisutnih tamjanom kadi grob.

Zajedničko za zadušnice u svim krajevima jeste izlazak na groblje i organizovanje posluženja na grobu. Nekad su to samo pita, pecivo, kafa i voda. Ponegde se iznesu kuvana jaja i pečenje. Na groblju se valja poslužiti makar jednim zalogajem, običaja radi. Ponudama se služe rođaci koji su izašli na groblje, a ne odbijaju se ni nepoznata lica, ako sama priđu grobu.

Običaji za Zadušnice su u Katoličkoj i Pravoslavnoj crkvi različiti, ali je za verne hrišćane važno da se tog dana sete svojih najbližih pokojnika i da im zapale sveću.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava