Gustav Klimt: 100 godina od smrti čuvenog austrijskog slikara

Austrijski slikar Gustav Klimt rođen je 13. jula 1862. godine. Bio je umetnik ispred svog vremena, a naročiti uspeh postigao je tokom ’’zlatnog razdoblja’’ koristeći tehniku zlatnih listića. Voleo je žene i slavio ih u svojim slikama, naročito njihovu erotičnost. Gustav Klimt umro je 6. februara 1918. u staroj bolnici AKH u 55 godini života od posledice moždanog udara.

Gde god pogledate, tu je Klimt!

Klimtove slike su među najskupljim umetničkim delima na svetu, ali su isto tako postale inspiracija za mnoge svakodnevne tričarije – od šolja i magneta za frižidere, do privezaka za ključeve, kravatama, torbama za kupovinu i brojnim drugim predmetima za svakodnevnu upotrebu.

Na skoro svakom koraku u Beču mogu se videti originalni radovi Gustava Klimta , posebno oni početni, kao što su oni u zdanjima  Secesije, Burgteatra, Prirodnjačkog muzeja , u Muzeju primenjene umetnosti (MAK), i dvorcu Belvedere. U  Donjem Belvaderu  trenutno se nalaze 24 dela Gustava Klimta. To je ujedno i najveća svetska zbirka ulja na platnu ovog slikara.  Poljubac , najpoznatija slika austrijske moderne umetnosti nalazi se Donjem  Belvederu ali je zbog specijalne izložbe u ime 100 godišnjice smti Gustava Klimta premeštena u Gornji Belvedere. Izložba će zasigurno izazvati veliku pažnju posetilaca, a zvanično počinje 1. marta 2018. 

Belvedere, Wien (c) Ouriel Morgensztern

Obeležavanje 100 godišnjice smrti Gustava Klimta

Cela 2018. godina biće u čast ovog velikog slikara ali i drugih austrijskih umetnika koji su preminuli u istoj godini kao i Klimt: Koloman Moser, Otto Wagner i Egon Schiele.

U utorak, na sam dan smrti,  Klimtova vila u 13. Bečkom okrugu ( Feldmühlgasse) biće  otvorena, specijalno ovim povodom, uz vodiča. Posetioci mogu videti poslednji atelje ovog umetnika gde je stvarao od 1911. do 1918. godine. Razgledanje počinje u 14:00 h , traje sat vremena, uz ulaznicu okoja košta 10 €  i koju možete kupiti na licu mesta.

Klimtova vila u 13. becirku © Klimt Villa

Klimtova magična bašta: Izložbeni eksperiment u MAK FORUMU

Povodom obeležavanja 100. godišnjice smrti MAK stavlja u fokus vrhunac Klimtove umetnosti  – mozaik u trpezariji palate “Stoclet” u Briselu, delo pod nazivom  “Stokle Friz”. “Klimtova magična bašta” je eksperiment virtualne stvarnosti inspirisan Klimtovim remek delima “Isčekivanje” i “Ispunjenje”. Filmski stvaralac Frederik Bejker koristio je digitalni fotografski materijal visoke rezolucije za stvaranje fantastičnog virtuelnog sveta u kome možete započeti interaktivno filmsko putovanje sa delima Gustava Klimta. Svi koji žele da dožive ovaj eksperiment mogu doći u MAK  6.2.2018 U 19:00 h , ulaz slobodan.

Virtuelnu turneju kroz Klimtovu magičnu baštu mogu posetiti istovremeno samo dva lica. Prilikom Kick off-a, 6. Februara ulaznice će dobiti oni koji se prvi budu našli na licu mesta. Ukoliko ne uspete da dobijete priliku da isprobate iskustvo virtuelne realnosti, od 8. februara se možete upisati na listu čekanja na biletarnici MAK-a.
Izložbe datumi: 8. Feb – 22 Apr 2018. 

Ostale manifestacije pod nazivom “ Klimtova šetnja kroz Beč”  (Ein Klimt-Spaziergang durch Wien)

Da li ste znali :

Na granici  dva veka, Beč kao rezidencija Austro-ugarske monarhije, bio duhovno središte Evrope, uz Pariz, Minhen i London. 1910. godine, sa 2 miliona stanovnika, bio je jedan od pet najvećih gradova na svetu. Umetnost, književnost i nauka su doživele u to doba vrhunac, a u tom i takvom Beču, rođen je, stvarao i umro, Gustav Klimt“.

Nije radio samo slike , nego je u saradnji s arhitektima osmišljavao čitave kuće i vile kao umetnička dela. Godine 1894. dobio je narudžbinu za slike na plafonu bečkog univerziteta. Klimtov prikaz pravnog, filozofskog i medicinskog fakulteta izazvao je skandal. 87 članova bečkog Univerziteta protestovalo je protiv murala smartrajući ih previše erotskim.  Nikada nisu izložene,  a  kasnije ih je Klimt uz pomoć svojih mecena otkupio. Već tada su koštali čitavo bogatstvo. Današnji ljubitelji umetnosti mogu ih posmatrati samo na reprodukcijama – originali su uništeni u dvorcu Imendorf u donjoj Austriji, kojeg su nacisti zapalili krajem Drugom svetskog rata.

Godine 1907. nastalo je jedno od njegovih najpoznatijih dela, portret Adele Bloh-Bauer Prve, ćerke jednog bečkog bankara. Kada je 2006. prodata jednom američkom preduzetniku za 135 miliona dolara, postala je najskuplja slika na svetu. Reč je o portretu s vrlo realističnim licem i bogatim zlatnim dekorativnim elementima. Adele je jedina žena koju je Klimt zvanično dvaput slikao portret – Adele Bloh-BauerPrva ( poznat i kao “Žena u zlatnom”) i Adele Bloh-Bauer Druga. Mnogi su nagađali i da su Adel i Klimt imali aferu, mada to nikada nije dokazano.

„Adel Bloh-Bauer I”

Nakon što je Austriju stigla aneksija nacista 1938. godine, sve umetnine Bloh-Bauerovih su zaplenjene. Godinama su išle iz ruke u ruku, sve dok na kraju nisu smeštene u bečki muzej Belvedere u posleratnom periodu. Tamo su ostale do 2006. godine kada su napokon vraćene Altmanovoj, jedinom živom potomku Ferdinanda Bloh-Bauera. Marija Altman ih je, međutim, zbog troškova održavanja i skladištenja prodala različitim kupcima, što je glavni razlog zbog kog je i danas retkost da su dve „Adele” zajedno. O vraćanju Klimtove slike njenim naslednicima snimljen je čak i igrani film “Woman in Gold”.

Tokom svog života, Klimt se bavio raznim kreativnim poslovima, kao što su dizajn tekstila i uređenje enterijera. Za svoju veliku ljubav i životnu saputnicu Emili Flege, dizajnirao je tekstil i haljine koje su se proizvodile u njenom modnom studiju. Klimtova čuvena slika “Poljubac” predstavlja istinski omaž njihovoj neobičnoj vezi. Emilie se iskazala kao uspešna poslovna žena i vlasnik modnog salona visoke mode Flöge Sisters u Mariahilfer Straße. 

Gustav Klimt i njegova saputnica Emilie Louise Flöge

Klimtov “Poljubac”

Klimt je takođe crtao neku odeću za Salon Flöge koja se nosila bez korzeta i lagano visila sa ramena sa udobnim, širokim rukavima. Poslednje Klimtove  reči na samrti su navodno bile “Dovedi te Emilie”. Ona je nasledila polovinu Klimtove imovine, druga polovina je pripala porodici slikara. U poslednjim danima Drugog svjetskog rata, njena kuća u Ungargassu zapaljena je kada su uništeni ne samo njena kolekcija odeće, već i vredne predmeti iz zaostavštine Gustava Klimta.

Kreacije Emilie Louise Flöge

Klimt je radio opušteno u svom domu, obično je nosio sandale i dugačku haljinu bez garderobe. Njegov jednostavan život bio je donekle zatvoren, posvećen njegovoj umetnosti i porodici i izbegavao je društvo u kafani i društvo drugih umetnika. Njegov slikarski metod je bio mukotrpan, ponekad je tražio dugotrajna poziranja od strane svojih modela. U jednom od svojih retkih zapisa on kaže: “Ja nikad nisam slikao autoportret. Nisam bio zanimljiv sam sebi kao subjekt za slikanje, želeo sam da slikam druge ljude, pre svega žene. Ja sam samo slikar koji svakodnevno slika od jutra do noći. Ako neko ikada poželi da nešto sazna o meni treba samo pažljivo da pogleda moje slike. “