Đurđevdan: Najlepši prolećni, hrišćanski praznik kod pravoslavaca 

Sveti Georgije, Đorđe ili Đurađ je najčešća krsna slava kod Srba kojom se obeležava uspomena na Svetog Đorđa, koji je na ikoni predstavljen kao konjanik koji kopljem probada aždaju.

Slavi se dva puta i to u proleće 6. maja po novom kalendaru (odnosno 23. aprila po starom kalendaru) kao Sveti Đorđe ili Đurđevdan, ali i  u jesen 16. novembra kao Đurđic, u spomen na prenošenje njegovih čudesnih moštiju, iz Nikomidije u Lidu Palestinsku.

Sveti Georgije ili Sveti Đorđe je jedan od svetaca koji se slavi u pravoslavnoj crkvi kao krsna slava Đurđevdan, međutim, takođe se slavi i u katoličkim zemljama. Ovekovečen u priči gde ubija aždaju, slavi se u Kanadi, Kataloniji, Engleskoj, Nemačkoj, Italiji, Etiopiji, Gruziji, Grčkoj, Rusiji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Portugalu, ali slave ga i gradovi – Istanbul, Ljubljana i Moskva.

To je praznik svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija koga slavi veliki broj porodica, pa se ova slava nalazi na drugom mestu po broju slavara u Srbiji i dijaspori!

Sveti Georgije, Đurđe ili Đorđe, kako ga Srbi zovu, na ikonama se prikazuje u ratničkoj opremi na konju kako dugim kopljem probada aždaju.

Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao i već u dvadesetoj godini dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana.

U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, ali mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru.

Sveti Georgije je aždaji, koja simbolizuje mnogobožačku silu čiji su vladari progonili hrišćane,  zadao odlučujući udarac jer je ubrzo car Konstantin zaustavio progone i Milanskim ediktom 313. godine hrišćanstvo proglasio za zvaničnu crkvu u Rimskom carstvu. Zbog pobede nad mnogoboštvom Svetog Đurđa zovu Pobedonosac.

Ovaj svetac se smatra granicom između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.

Đurđevdanski običaji i verovanja

Najrasprostranjeniji  običaji za  Đurđevdan su  pletenja venaca od bilja i umivanje vodom u koju su bile potopljene lekovite biljke.
Zato na Đurđevdan treba požuriti i u rano jutro izaći na polja gde se bere cveće.

Đurđevdansko cveće je: đurđevak, mlečika, maslačak i od njih treba isplesti venčiće kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući.

Đurđevdansko kićenje ostaje danima, pa čak i nedeljama, sve dok se biljke kojima su kuće, dvorišta i torovi okićeni, same ne sasuše.

Jedan od običaja  je da narod na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu na zajednički đurđevdanski uranak, na neko zgodno mesto u šumi, na proplanku ili pored reke. Na uranak se nosi i hrana i piće. Obavezno se peče jagnje na ražnju, a oni koji su poranili čekaju ostale da počne slavlje.

Razna verovanja vezuju se za ovaj svetac, kao na primer da se na Đurđevdan ne valja spavati, već uraniti, jer će spavalice boleti glava cele godine. Ali ako ipak zaspite, onda treba da spavate i na Markov dan, i to na istom mestu.
Veliku važnost u ranijim decenijama u Srbiji je imalo i kupanje na reci, pre sunca. Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem.

U današnje vreme, posebno u gradovima, nije se zadržalo mnogo ovih običaja. Ali zato domaćice spremaju bogatu trpezu.

Svima koji slave Đurđevdan, želimo srećnu slavu!

PROČITAJTE I NAJNOVIJE VESTI – NASLOVNA OVDE

NOVO U AUSTRIJI! Onlajn knjižara! Više od 40.000 naslova na srpskom jeziku! Kliknite na baner ispod i uplovite u carstvo knjiga!

PROČITAJTE JOŠ I OVO: 

Pravoslavni praznici Lazareva subota (Vrbica) i Cveti

Sveti Nikola, najveća porodična slava u Srbiji i dijaspori!

Sveti Nikola, najveća porodična slava u Srbiji i dijaspori!

Srbi u Austriji: Nova knjiga o najznamenitijim ličnostima srpskog porekla