Jani Bojadži: „Ono što možemo danas, na Balkanu često ostavljamo za sutra“

Poznati makedonski reditelj, scenarista i univerzitetski profesor Jani Bojadži ponovo je u centru pažnje regionalne javnosti zahvaljujući svom najnovijem projektu „Sutra ujutru“ (Utre nautro), koji je publici predstavljen kao dugometražni film, ali i kao mini-serija od pet epizoda.

Bojadži je jedno od prepoznatljivih imena savremene makedonske kinematografije. Tokom svoje karijere bavio se temama koje zadiru u društvo, politiku i identitet, a njegovi filmovi često izazivaju rasprave i različita mišljenja. Upravo takav je i njegov novi projekat, koji je u razgovoru za B92 predstavio kao priču o ljudima, društvu i problemima koje uporno odlažemo za neka bolja vremena.

„Sutra ujutru“ nije samo naslov filma

Na pitanje šta zapravo predstavlja „sutra“ iz naslova filma, Bojadži je dao  zanimljiv odgovor.

„Sutra ujutru je metafora, jer kod nas ono što možemo danas, uvek ostavimo za sutra ujutru“, kaže reditelj.

Prema njegovim rečima, upravo je to deo mentaliteta naroda na Balkanu. Ne zato što smo, kako kaže, lošiji od drugih, već zato što smo drugačiji.

„Ja zapravo ne mislim da smo mi rđavi, mislim da smo mi samo različiti. Malo drugačije razmišljamo i malo drugačije živimo od drugih oko nas“, objašnjava Bojadži.

Zbog toga je „Sutra ujutru“ mnogo više od filmskog naslova. To je metafora društva koje probleme često ostavlja za sutra, nadajući se da će vreme samo doneti rešenje.

„Kako nikako ne rešavamo probleme koje imamo danas, ostavljamo ih za sutra ujutru. A sutra uvek postoji neko novo sutra“, kaže Bojadži.

 

Priča o pravdi, moći i posledicama odluka

Iako naslov zvuči gotovo poetski, radnja filma bavi se veoma ozbiljnim temama.

„Sutra ujutru“ prati nekoliko isprepletanih sudbina i otvara pitanja pravde, političke moći, korupcije i posledica koje odluke donete u vrhovima vlasti ostavljaju na živote običnih ljudi.

U središtu priče nalaze se dve žene, koje su ujedno i glavne protagonistkinje filma. Jedna je mlada doktorka koja pokušava da dobije pravdu nakon traumatičnog iskustva, dok druga, supruga bivšeg premijera, pokušava da zaštiti svoju porodicu suočena sa političkim pritiscima i posledicama odluka moćnih ljudi.

Film nosi i podnaslov „Neispričana priča o silovanju Evrope“ (Untold History About the Rape of Europa), koji već u samom naslovu nagoveštava političke i društvene slojeve priče.

U filmu igraju neka od poznatijih imena makedonske glumačke scene, među kojima su Nina Dean, Irena Ilievska, Bajram Severdžan, Jana Nikodinovska, Goce Andonov i drugi.

Kao i u svojim ranijim filmovima, Bojadži se i ovoga puta bavi ljudima čije živote menjaju političke odluke i društvene okolnosti.

Zanimljivo je da je projekat nastao obrnutim putem od onoga na šta smo navikli. Prvobitna ideja bila je da se snimi mini-serija, ali su autori tokom rada na scenariju shvatili da imaju materijal i za dugometražni film.

„Mi smo krenuli da radimo seriju i onda smo shvatili da imamo film, pa smo napravili film i onda seriju“, objašnjava Bojadži.

Filmska verzija traje dva sata i petnaest minuta, dok serijska forma donosi gotovo pet sati sadržaja. Kako kaže, publika danas sve više prati mini-serije zahvaljujući platformama poput Netflixa i HBO-a, pa je bilo logično da priča dobije i takvu formu.

 

Od bioskopa do međunarodnih festivala

Nakon premijere i prikazivanja u Severnoj Makedoniji, „Sutra ujutru“ nastavlja svoj regionalni put, a od septembra će biti prikazivan i publici u Srbiji.

Bojadži iza sebe već ima značajno međunarodno iskustvo. Njegov film „Ruganje Hrista“ (Mocking of Christ) izazvao je snažne političke reakcije u Makedoniji, ali je istovremeno ostvario veliki festivalski uspeh.

Kako sam autor ističe, film je bio prikazan na više od 50 međunarodnih festivala na pet kontinenata, a nagrađen je i priznanjem za umetničko dostignuće na festivalu u Montrealu.

Film je prikazan na pet kontinenata i postao jedno od najzapaženijih ostvarenja makedonske kinematografije poslednjih godina.

Iako je „Ruganje Hrista“ izazvao burne političke reakcije i, kako tvrdi Bojadži, bio javno zabranjen u Makedoniji, film je ostvario značajan međunarodni uspeh i ostao jedno od najzapaženijih ostvarenja njegove karijere.

„Film mi je vratio sve najbolje što jedan stvaralac može da zamisli“, kaže Bojadži.

 

Umetnik ne sme da okreće glavu

Jedan od delova intervjua koji je privukao posebnu pažnju odnosi se na odnos umetnosti i politike.

Bojadži otvoreno kaže da ne pripada grupi autora koji smatraju da umetnost treba da bude odvojena od društvenih i političkih tema. Naprotiv, smatra da umetnik ima odgovornost da govori o svetu u kojem živi.

„Umetnost je refleksija društva. A društvo ne pokreću umetnici, društvo pokreću političari. Jer odluke koje se tiču života ljudi se ne nose na skupovima gde su umetnici. Filmovi, pozorište i literatura ne rešavaju problem. Političari rešavaju problem“, kaže Bojadži.

Prema njegovom mišljenju, upravo zato umetnici ne mogu da ostanu po strani kada je reč o važnim društvenim pitanjima.

„Ipak političari rešavaju naše sudbine, donose odluke koje se tiču naših života. Ako umetnik to ignoriše i ako to ne komentariše otvoreno i do kraja, onda to nije pravi umetnik“, poručuje reditelj.

Zbog toga ne čudi što se gotovo svi njegovi filmovi bave društvenim, socijalnim i političkim temama. Kako i sam priznaje, upravo ga politička drama najviše zanima.

„Ja sam jedan od onih autora koje zanima politika. Mene politički film i politička drama zanimaju. Sve što radim manje-više je socijalna i politička drama“, kaže Bojadži.

Govoreći o ulozi filma u društvu, podsetio je i na misao nemačkog reditelja Vima Vendersa, koju smatra posebno važnom:

„Najpolitičniji film je onaj film koji se ne bavi politikom, koji govori da je sve super, da je sve savršeno i da ništa ne treba menjati.“

 

Veštačka inteligencija nije neprijatelj filma

Dok se deo filmske industrije sa rezervom odnosi prema veštačkoj inteligenciji, Bojadži smatra da je reč o novom alatu koji će promeniti način rada, ali neće zameniti kreativnost.

„Film je primenjena umetnost. Moraš da primeniš tehnologiju da bi proizveo umetnost“, kaže on.

Otkriva da i sam koristi alate veštačke inteligencije, kao i da svoje studente podstiče da istražuju nove mogućnosti koje donosi tehnološki razvoj.

„Insistiram studentima da koriste veštačku inteligenciju, da pronalaze najbolje načine kako da izražavaju sebe i svoju umetnost“, ističe Bojadži.

Ipak, veruje da će publika i u budućnosti tražiti ono što je oduvek bilo najvažnije – dobru priču.

 

Uskoro i pred publikom u dijaspori?

Kako saznaje Dijaspora.TV, nakon prikazivanja u Severnoj Makedoniji i najavljenog emitovanja u Srbiji, postoji interesovanje da se projekat predstavi i publici u dijaspori.

Prema informacijama do kojih smo došli, u toku su razgovori o mogućim projekcijama i prikazivanju filma u gradovima sa brojnom publikom poreklom sa prostora bivše Jugoslavije.

Ukoliko pregovori budu uspešno završeni, publika u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i drugim evropskim zemljama mogla bi uskoro da pogleda ostvarenje koje kroz lične sudbine govori o temama koje su bliske čitavom regionu.

Izvor: B92
Intervju: Sava Jojić
Autor Foto: Dario Sekulovski

 

 

PROČITAJTE I NAJNOVIJE VESTI  OVDE

 

PROČITAJTE JOŠ I OVO:

Kako su austrijski posleratni filmovi doprineli obnavljanju nacionalnog identiteta?

 

 

 

Balkanski rijaliti u Beču: Domaći filmovi u bioskopu „METRO Kinokulturhaus“

 

Bili smo na premijeri “Zone Zamfirove – drugi deo”

Uspešna bečka premijera filma „Braća po babine linije“