Rok trajanja hrane: Zbog jedne zablude domaćinstva godišnje gube i do 800 evra

Jogurt kojem je istekao datum na ambalaži često završi u kanti za smeće, iako je i dalje potpuno ispravan za upotrebu. Upravo zbog ovakvih situacija Grad Beč pokrenuo je informativnu kampanju kojom želi da građanima objasni razliku između oznaka na prehrambenim proizvodima i smanji bacanje hrane. Prema procenama, oko 10 odsto otpada od hrane u Austriji nastaje zbog pogrešnog razumevanja datuma na pakovanju.

Važna razlika koju mnogi ne znaju

Najčešća greška je mešanje oznaka:

• „Najbolje upotrebiti do“ (Mindesthaltbarkeitsdatum – MHD)
• „Upotrebiti do“ (Verbrauchsdatum)

Oznaka „najbolje upotrebiti do“ ne znači da hranu treba baciti čim taj datum prođe. Ona označava period do kojeg proizvođač garantuje optimalan kvalitet proizvoda. Mnoge namirnice mogu biti potpuno bezbedne za konzumaciju i nakon tog datuma.

Sa druge strane, oznaka „upotrebiti do“ odnosi se na lako kvarljive proizvode poput svežeg mesa i ribe i nju treba strogo poštovati.

Koristite čula pre nego što bacite hranu

Stručnjaci savetuju da se kod proizvoda kojima je istekao rok „najbolje upotrebiti do“ koriste sopstvena čula:

• pogledajte proizvod,
• pomirišite ga,
• probajte malu količinu.

Tek nakon toga odlučite da li je namirnica za upotrebu ili za bacanje. Ovaj jednostavan pristup može značajno smanjiti količinu otpada i nepotrebne troškove domaćinstva.

Čak 415.000 tona hrane završi u otpadu

Podaci pokazuju da se u Austriji svake godine baci oko 415.000 tona hrane koja je mogla biti iskorišćena, dok prosečno domaćinstvo godišnje baci namirnice u vrednosti do 800 evra, što odgovara približno vrednosti dve veće mesečne kupovine.

Više od dve trećine građana veruje da hrana nakon isteka oznake „najbolje upotrebiti do“ više nije bezbedna za jelo, iako to u mnogim slučajevima nije tačno.

Pravilno skladištenje produžava trajnost

Grad Beč podseća da je pravilno čuvanje hrane jednako važno kao i razumevanje oznaka na ambalaži. Namirnice treba držati u dobro zatvorenim posudama, zaštititi ih od vlage i zagađenja, a kod kvarljivih proizvoda ne prekidati hladni lanac. Prilikom kupovine preporučuje se korišćenje rashladne torbe tokom toplijih dana.

Nije problem podgrejati hranu

Mnogi ljudi bacaju ostatke ručka jer veruju da podgrejana hrana nije bezbedna za jelo. Međutim, stručnjaci ističu da se većina kuvane hrane može bez problema pojesti i narednog dana, pod uslovom da je pravilno čuvana. Nakon obroka, hranu treba ostaviti da se kratko prohladi, a zatim je odložiti u frižider. Sutradan se može ponovo zagrejati i poslužiti. Pasulj, grašak, boranija, testenina, pirinač i brojna druga jela mogu se bezbedno podgrevati. Važno je samo da hrana ne stoji predugo na sobnoj temperaturi i da se prilikom podgrevanja dobro zagreje. Na taj način možete smanjiti bacanje hrane, uštedeti novac i istovremeno sačuvati kvalitet namirnica.

PROČITAJTE I NAJNOVIJE VESTI  OVDE

PROČITAJTE JOŠ I OVO:

Kako smanjiti bacanje hrane: Ušteda hrane, od smeća do menija

Zdrava ishrana može sprečiti više od 75 odsto slučajeva dijabetesa tipa 2

Austrijanci najviše vole meso i plaćaju najveću cenu mesa u Evropi