Da li postoji Jugosfera?: Tragom jedne priče studenta u Beču

“Iz pepela Jugoslavije rađa se Jugosfera”, napisao je ugledni britanski publicista Tim Judah 2009. godine, u uglednom časopisu Economist. Veze između naroda nekadašnje Jugoslavije koje su razrušene devedesetih, polako se uspostavljaju i jačaju u svim oblastima života: ekonomiji, kulturi i zabavi. Iskrena priča jednog studenta navela nas je da se pitamo, postoji li Jugosfera?

Jugosfera, značenje reči bismo mogli predstaviti istorijski, filozofski, kulturološki ili politički, ali nećemo. Jugosfera kod običnih ljudi, najbolje će se razumeti kroz priču jednog momka koji je došao u Beč na studije.

Dolaskom u Beč neizostavno osećanje nostalgije obuzelo je „našeg“ studenta koji se našao u nepoznatom gradu, okružen nepoznatim ljudima koji pričaju stranim jezikom. To osećanje nije trajalo dugo.

Posle svega par dana na kursu nemačkog jezika upoznao je nekoliko „naših“ ljudi koji su pričali „naš“ jezik i sa njima se odmah sprijateljio. Kako je rastao broj njegovih poznanstava, tako je raslo i njegovo saznanje o tome kako da se snađe na Univerzitetu, u kom lokalu slušati „našu“ muziku, gde kupiti “naše prizvode”.

Dogodila se moć zajedničkog jezika i zajedničkog mentaliteta. Lingvisti nas već godinama ubeđuju da su nam jezici različiti, a političari i istoričari da smo mi svi veoma različiti narodi, sa različitim korenima i različitom ulogom u istoriji. Praksa se suprotstavlja tim teorijama, posebno u dijaspori.

Kada se ljudi iz Bosne, Crne Gore, Hrvatske i Srbije nađu zajedno u Beču, barijere se brzo istope i svi mi postajemo „naši“, a jezik kojim pričamo postaje „zajednički“. Neki će to shvatiti kao udar na identitet, ali dijaspori se nikom ne uskraćuje pravo da se naziva kako želi,  Bošnjakom, Srbinom ili Hrvatom.

Naprotiv, većina ljudi u dijaspori poštuje nacionalni identitet, ali shvataju da identitet jednog ne ugrožava identitet drugog i da komunikacija i saradnja zbog toga ne moraju da trpe.

„Našim“ ljudima je odavno poznato da pomoć u snalaženju, u velikom i nepoznatom gradu, neretko dolazi prvo od ljudi koji pričaju „naš“ jezik. Zbog toga se oni osećaju zajednicom, bez obzira da li se ta zajednica u Austriji  zvala BKS Community, Jugosfera ili drugačije.

To je priča „našeg“ studenta, priča hiljade drugih studenata i  „naših“ ljudi koji svoj drugi dom potraže u inostranstvu.

Jugosfera ima za cilj ne da glorifikuje staru državu, niti da za njom tuguje. Ne spominjene se ni da bi promovisala propalu dogmu bratstva i jedinstva.  Cilj joj nije politički, već kulturološki.

Ne želimo da kažemo  da smo svi isti, već  smo prihvatili da smo različiti, a opet ostali – „naši“.

Jugosfera, u Beču postoji!