Kako je stvarno izgledao Mocart?

Wolfgang Amadeus Mozart je bez sumnje najpoznatiji austrijski kompozitor i njegov lik se u Beču može videti na svakom koraku i na mnogim proizvodima i suvenirima. Najčešći portret, koji se može videti i na popularnim “Mocart kuglama”, prikazuje Mocarta kao mladog i lepog čoveka u crvenom mantilu i sa belom perikom.

Međutim, stvarnost je navodno izgledala mnogo drugačije. Tako bar tvrdi nemačka umetnica Daniela Gattinger koja je za potrebe jedne Mozartove biografije naslikala njegov portret. Gattinger je velikog kompozitora naslikala na osnovu njegovih opisa iz novinskih tekstova tog vremena i na osnovu nekoliko autentičnih Mocartovih slika. Ovaj prikaz se veoma razlikuje od popularnih Mocartovih slika koje se mogu naći u austrijskim suvenirnicama.

Sudeći po portretu, Mocart je bio veoma nizak čovek (samo 1,56 m), sa licem punim ožiljaka od boginja, velikim očima i sa neurednom, tamnom plavom kosom. 

Bez obzira na realnost, sumnjamo da će se novi portret ubuduće naći na “Mozart kuglama”.

Da li ste znali: O Mocartovom genijalnom muzičkom opusu već se mnogo zna, ali malo je poznato puno kršteno ime genija koji je već kao malo dete sa 5 godina zadivio svet napisavši  svoju prvu kompoziciju. Naime, puno kršteno ime velikog austrijskog kompozitora ( 27. januar 1756 – 5. decembar 1791) bilo je Johan Hrizostom Volfgangus Teofilus (Joannes Chrysostomus Wolfgangus Theophilus).

Međutim, ono što ga čini jedinstvenim je brzina kojom je stvarao. Dovoljno je napomenuti samo nekoliko primera: u svojoj 18-oj godini Mocart je komponovao svoju 30-u simfoniju, simfoniju No.36 „Linz“ KV 425 stvorio je za samo 4 dana, a svoje poslednje tri simfonije No.39 KV543, No.40 KV550 i No.41 KV 551 „Jupiter“ za rekordnih 6 nedelja. Svoju poslednju operu „Titusova milosrdnost“ stvorio je za samo 18 dana, poznatu uvertiru za operu „Figarova ženidba“ komponovao je 2 dana pred premijeru, a uvertiru za operu „Don Žuan“ u noći uoči premijere!

Mocart je rođen 27. januara 1756. u Salzburgu, u današnjoj  Austriji ali tada glavnom gradu male nezavisne nadbiskupije u Svetom Rimskom Carstvu. U Beču je proveo poslednjih deset godina života, i u njemu komponovao glavna dela i govorio da je „Beč najbolje mesto na svetu za njegov zanat“.