Negujmo srpski jezik: Karavan kulture govora stigao i u Beč

Besplatna edukativna tribina o unapređivanju kulture govora pod nazivom “Karavan kulture govora” održana je u Beču 23. novembara 2019. godine u prostorijama Udruženja Srba u Austriji. Sutradan u Hramu Vaskrsenja Hristovom, u drugom bečkom okrugu, održana je i radionica kulture govora, sa praktičnim primerima i savetima, sa ciljem boljeg izražavanja u srpskom jeziku.

Beč je prvi grad u dijaspori u kome je predstavljen projekat “Karavan kulture govora”, koji sprovodi udruženje “Izražajnost” iz Beograda, a ova značajna obrazovna manifestacija održana je na inicijativu i u organizaciji SPKD “Prosvjeta” Austrija. Pored brojnih gostiju, tribini je prisustvovao i Nebojša Rodić, ambasador Republike Srbije u Austriji.

Rad udruženja “Izražajnost” se odvija uz podršku Ministarstva inostranih poslova Republike Srbije, Ministarstva kulture i informisanja, kao i Ministarstva prosvete.
U sklopu projekta “Karavan kulture govora”, koji je deo nacionalne akcije Republike Srbije “Negujmo srpski jezik”, tim stručnjaka obilazi gradove sa ciljem da podstakne širu javnost da razmišlja koliko je kultura govora bitna za uspeh u životu, kao i za očuvanje i negovanje srpskog jezika.

Predavači u Beču su bili Arno Gujon, humanitarni radnik i Slobodan Roksandić, master komunikolog. Tribinu je vodio Srđan Mijalković, predsednik srpsko prosvetnog društva “Prosvjeta” Austrija.

“Udruženje “Izražajnost” iz Beograda bavi je razvojem kulture javnog govora i do sada smo sproveli niz projekata i radionica, ponajviše za decu i za mlade, ali i za odrasle, širu javnost, nastavnike i prosvetne radnike , u cilju unapredjivanja usmenog izražavanja”, objašnjava Slobodan Roksandić, komunikolog i jedan od osnivača udruženja “Izražajnost”.

“Nama je prvenstveni cilj, da se ljudi bolje usmeno izraze. Osim tribine za širu javnost, drugi deo projekta je direktan rad sa decom i mladima, jer  dobri govornici možemo da postanemo samo ako vežbamo i ako na tome radimo. Zato kroz praktičan rad na našim radionicama, deca i mladi isprobavaju različite elemente, ispravljaju odmah na licu mesta svoje govorne navike i dobijaju povratne reakcije od stručnjaka iz udruženja “Izražajnost”, kaže Roksandić.

Arno Gujon, francusko-srpski humanista,  dokazao je da se marljivim radom i uz mnogo truda i volje može dostići visok nivo kulture izražajnosti, čak i kada se govori na stranom jeziku.

“Pošto sam se trudio da naučim srpski jezik i borio se da naučim svaku srpsku reč , ja mnogo cenim i jezik i pismo i rečnik. Želeo sam da učestvujem u akciji “Negujmo srpski jezik” kako bismo svi zajedno negovali milozvučnost srpskog jezika. Jezik je duša naroda i zauzima središnje mesto u kulturi jednog naroda. Kad negujemo svoj maternji jezik, negujemo i svoju kulturu i sebe”, kaže Aron Gujon, koji je za nekoliko godina dostigao visok nivo znanja i izražajnosti na srpskom jeziku.

Po rečima Arnoa Gujona, koji pre 10 godina nije znao nijednu srpsku reč, a koji je učenju jezika posvetio samo pola sata dnevno u toku 5 godina,  znači da neko kome je srpski  maternji jezik, i ko posveti smo pet minuta svaki dan tokom pet meseci ili godinu dana, on može da postigne vrhunske rezultate i da se na svom jeziku izražava perfektno.

Arno Gujon je iskazao veliku čast zbog uključenosti u kampanju “Negujmo srpski jezik” i “Karavanu kulture govora” i što mu je ima priliku da pruži skromni doprinos očuvanju srpskog jezika.

Gujon se, učeći srpski jezik, zaljubio u zemlju, narod, kulturu i sam srpski jezik, a kako je jednom prilikom izjavio i sanja na srpskom jeziku.

Po rečima predavača Slobodana Roksandića trebamo izbegavati poštapalice, koje su jedan od najvećih problema u našoj kulturi govora.

Poštapalice poput ovaj, kako se zove, znači i slične, veoma štete srpskom jeziku, ali ima još stvari na kojima bi trebalo da se radi. Za početak, da bi se pravilno govorilo,  mora se znati nešto o prirodi govora.

“Svako od nas ima svoju ličnu govornu tajnu. Ako propozna koji su njegovi aduti, kao i greške, on će moći da adute promoviše i radi na razvoju tih dobrih strana, a loše strane da se isprave i na taj način postanu mnogo bolji govornici”, istakao je Roksandić.

Ideja je da “Karavan kulture govora” u narednom periodu poseti što više gradova u Srbiji, Republici Srpskoj i ostalim zemljama regiona i dijaspore. Danas u Srbiji, ali i u rasejanju, negovanjem srpskog jezika mi čuvamo srpsku kulturu”, zaključio je naš sagovornik.

“ U 90 minuta, koliko traje tribina, mi ne možemo da ljude naučimo da blistavo govore, ali možemo da ih podstaknemo da razmišljaju na ovu temu i važnost pravilnog izražavanja. Zato smo za ovu priliku napravili bedževe “STOP POŠTAPALICAMA” i neka to bude naša glavna poruka”, istakao je Roksandić.

GALERIJU FOTOGRAFIJA POGLEDAJTE OVDE

Ovaj svojevrstan karavan je sastavni deo akcije „Negujmo srpski jezik“ koju niz godina sprovodi Ministarstvo kulture, a udruženje „Izražajnost” je deo tog projekta.

Nacionalna akcija predstavlja deo planiranih aktivnosti na realizaciji Povelje o srpskom kulturnom prostoru, sporazuma koji definiše politiku zajedničkog delovanja u oblasti kulture Republike Srpske i Republike Srbije.

Povelja ima za cilj da promoviše sve vrednosti kulture srpskog naroda i podseti da Srbi imaju jedinstvenu kulturu i tradiciju, bez obzira na prostor na kojem žive.

NAJNOVIJE VESTI-NASLOVNA OVDE

PROČITAJTE JOŠ I OVO:

Dijaspora: Čuvari srpskog jezika i kulture iz Beča

Svečano otvorena manifestacija “Dani Srbije i Srpske u Austriji”

Dijaspora TV i RTS: Pravoslavni Beč i tragovima znamenitih Srba u Beču

Dani srpske kulture u Beču: Manifestacija koja zbližava i ujedinjuje