EU menja propise i planira veća prava potrošača na internetu

Odbor za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača u Evropskom parlamentu usvojio je zakonodavnu inicijativu za predstojeći akt o digitalnim uslugama, koji podrazumeva veća prava kupaca na internetu. O tom predlogu će se glasati na sednici koja je zakazana krajem oktobra, dok bi paket predloga o digitalnim uslugama trebalo da bude gotov do kraja godine. Poslednja direktiva o poslovanju na internetu usvojena je pre dvadeset godina. a evropski zastupnici smatraju da je krajnje vreme da se pravila prilagode današnjim okolnostima.

Danas u Evropskoj uniji više od 71 odsto građana kupuje preko interneta ali se mnogi  i dalje plaše da kupuju onlajn, naročito ako je reč o narudžbinama koje bi trebalo da stignu iz druge države. Cilj ovog dokumenta je da se postave temelji za izjednačavanje prava potrošača na internetu sa onima koja imaju kad kupuju u običnim prodavnicama.

Dodatni razlozi su i  skupa ili nedostupna dostava pošiljki, kao i problemi u komunikaciji sa trgovcima.

Problemi se pojavljuju kada potrošači kupuju preko posredničkih platformi, poput Amazona, gde nije jasno regulisano ko je odgovoran, platforma ili trgovac, pa se odgovornost često prebacuje sa jednih na druge, a na štetu kupaca.

Sa druge strane, tržište onlajn oglašavanja se u Evropskoj uniji procenjuje na 64,8 milijarde evra, a većina preduzeća se na taj način predstavlja kupcima. Potrošači imaju zamerke i na transparentnost oglašavanja. Oni tvrde da ih na internetu, kako kažu u odboru, „prati” previše oglasa i da bi trebalo isključiti takvu mogućnost. Preciznije, nije im jasno zašto se neki oglasi uvek pojavljuju, ko ih plaća i na koji način su oni locirali kupce, kao i kako koriste podatke koje prikupljaju o njima.

Elektronska trgovina je širom sveta postala spasonosno rešenje tokom pandemije, ali je jasno da će ona i u budućnosti dobijati još na aktuelnosti, jer dolazi vreme kada će se menjati mnogi modeli savremenog poslovanja i interakcija između prodavca i kupca. Osim multinacionalnih kompanija koje već posluju na internetu, ovaj model biće sve prihvatljiviji i za male prodavnice i uslužne delatnosti.

Prema podacima „Statiste”, prosečan internet-korisnik je u 2019. u Auatriji  trošio oko 800 dolara,  a najveću onlajn kupovinu u Evropi ostvaruje Velika Britanija.