Dan mladosti, štafete i slet: Ovako se nekada slavio 25. maj u Jugoslaviji

25. maja 2019 u 00:21

Danas je 25. maj, dan koji se nekada širom bivše Jugoslavije masovno slavio kao Dan mladosti i rođendan Josipa Broza Tita. Za neke je on bio "najveći sin naroda i narodnosti", a za neke špijun i diktator.

25. maj, koji se širom bivše Jugoslavije nekada masovno slavio kao Dan mladosti i rođendan nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, ni danas, u nekim gradovima regiona, sećanje na taj praznik, nije prestalo. I ove godine će, tradicionalno, Titov grob u „Kući cveća“ u Beogradu, posetiti veliki broj njegovih poštovalaca iz regiona.

Iako je Tito zvanično bio rođen 7. maja u Kumrovecu, davne 1892. godine, 25. maj je obeležavan kao njegov rođendan. Centralna manifestacija uvek je organizovana na stadionu JNA u Beogradu, gde su  omladinci, vojska i mnogi drugi , izvodili slet mladosti.

Ideja o nekad najpopularnijoj manifestaciji u bivšoj Jugoslaviji potekla je 1945. godine iz grada Kragujevca, gde je Odeljenje za sport i fiskulturu osmislilo masovnu omladinsku štafetu koja će proći širom Jugoslavije, i to trčanjem najuspešnijih omladinaca koji nose Štafetu mladosti.

Titu je svakog 25. maja uručivana Štafeta mladosti, koja je polazila svaki put iz drugog mesta i iz druge republike, i uvek masovno dočekivana širom nekadašnje Jugoslavije.
Štafetu mladosti su Titu, uz prigodnu čestitku sa željama za dug život i dobro zdravlje, uručivali najbolji omladinci i omladinke.

Iako je Tito preminuo 1980. godine, Štafeta mladosti je nastavila da ide iz ruke u ruku miliona mladih ljudi od Triglava do Đevđelije, samo pod drugačijim nazivom „I posle Tita – Tito“, uz zakletvu Jugoslovena da će istrajati na njegovom putu i negovati „bratstvo i jedinstvo“. Nošenje štafete trajalo je do 1987., pune 42 godine.

O Titovoj istorijskoj ulozi svedoči i neverovatno masovno prisustvo najistaknutih ličnosti tadašnjeg vremena na njegovoj sahrani 8. maja 1980. godine. Na sahranu u Beograd došlo je 700.000 ljudi i više od 200 istaknutijih ličnosti i državnika iz celog sveta, među kojima su bili Indira Gandi, Margaret Tačer, Leonid Brežnjev i ostali. Bila je to najposećenija sahrana nekog državnika u 20. veku.

Posle njegove smrti, etničke tenzije, koje su do tada tinjale, isplivale su na površinu, dovodeći na kraju do ratova u balkanskim državama. Deset godina kasnije bivša Jugoslavija bila je poprište građanskih ratova, nakon secesija bivših jugoslovenskih republika, prvo Slovenije, a zatim Hrvatske i BiH.

Titova moć je nekada održavala Jugoslaviju jedinstvenom pod zastavom bratstva i jedinstva. Međutim, sada sećanje na njega deli nekadašnje građane Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, danas brojnih država  koje su proizišle iz njenog raspada.

Danas skoro 40 godina posle smrti Josipa Broza Tita, još uvek ima Srba, Hrvata, Bošnjaka i drugih koji sebe opisuju, prilično čežnjivo, kao „jugonostalgičare“.

 

Tito,  čovek koga jedni obožavaju do idolopoklonstva, a drugi ga mrze!

Josip Broz Tito, doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, čovek o kome postoje oprečna mišljenja, ali čiji je period vladavine među običnim ljudima, u svim republikama bivše SFRJ, i dalje simbol boljeg, sigurnijeg i uređenijeg života.

U godinama pred raspad Jugoslavije, počele su kritike i distanciranja od njegovog lika i dela. Optuživan je za stradanja političkih neistomišljenika, za vođenje ekonomske politike zasnovane na uzimanju kredita, kako bi se održavalo blagostanje, a što je, po rečima mnogih, prozivelo veliki dug i kasnije veliku ekonomsku krizu u SFRJ.

Josip Broz Tito

Izjave i citati:
-Mi smo more krvi prolili za bratstvo i jedinstvo naših naroda. E nećemo nikome dozvoliti da nas dira ili da nas truje iznutra, da se ruši to bratstvo i jedinstvo.
-Radimo kao da ćemo 100 godina živeti, pripremamo se kao da će sutra rat.
-Bratstvo i jedinstvo može postojati samo među onima koji su zbilja ravnopravni.
-Svaka revolucija vredi onoliko koliko je sposobna da se stalno razvija i da brani svoje tekovine!
-Puno radim pa nemam vremena da starim.
-Mir je iznad svega i sve drugo mora biti potčinjeno tome.
-Imati kruha i imati to što je potrebno za svakodnevni  život, znači biti potpuno neovisan od svake pomoći sa strane.
-Mi nećemo nikada ići za izolacijom, pa makar ko šta govorio. Mi ćemo uvijek ići za tim da naša zemlja ima što više prijatelja, a što manje neprijatelja.
-Sretna je zemlja koja ima takvu omladinu.
-Omladina treba da bude sijač bratstva među narodima, ona treba da spriječi sijanje šovinizma, mržnje jednog naroda prema drugome…

 

PROČITAJTE JOŠ I OVO:

Stan u New Yorku koji je pripadao SFRJ prodat za 12 miliona dolara

Dokumentarni film „Hjuston, imamo problem“ o jugoslovenskom kosmičkom programu

Tragom jedne priče studenta u Beču: Da li postoji Jugosfera?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava