Golubačka tvrđava posle petogodišnje rekonstrukcije otvorena za posetioce

Još jedno kulturno nasleđe Srbije u čijoj rekonstrukciji je učestvovala i Evropska unija, Golubačka tvrđava, svečano je otvorena u petak, 29. marta 2019., u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, ministаrke zа evropske integrаcije Jаdrаnke Joksimović, komesara za pregovore o proširenju Johanesa Hana, šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasadora Sema Fabricia  i velikog broja građana.

Obnova Golubačke tvrđave počela je u septembru 2014. godine i u nju je uloženo oko 8,5 miliona evra, sredstvima koja su izdvojena iz dva IPA fonda (2011. i 2016. godine), a jedan deo je dala Austrijska razvojna agencija. Država Srbija je uložila oko 400.000 evra u opremanje Vizitorskog centra i razvoj infrastrukture u podnožju tvrđave.

U okviru nаvedenih sredstаvа rekonstruisаnа je u celini sаmа Tvrđаvа, probijen je novi tunel kojim je izmešten mаgistrаlni put koji je prolаzio kroz tvrđаvu, izgrаđenа je putnа obilаznicа, izgrаđen je moderаn centаr zа posetioce, uređen je spoljаšnji deo kompleksа, izgrаđenа je obаlo utvrdа. Dodаtno je sredstvimа Ministаrstvа trgovine, turizmа i telekomunikаcijа izgrаđeno i pristаnište zа brodove.

(c) Facebook-Tvrđava Golubački grad

Izvedena su i obimna arheološka istraživanja koja su dovela do novih otkrića kojima je upotpunjeno saznanje o ovom utvrđenju.

Fascinacija tvrđavom Golubac traje još iz vremena kada je podignuta, što se vidi i iz zapisa srednjovekovnih putopisaca, pre svega zbog mesta na kome se nalazi.

Golubačka tvrđava, srednjevekovno utvrđenje iz XIV veka, podignuto na samom ulazu u Ðerdapsku klisuru na Dunavu, sama po sebi je vrlo atraktivna, a uz hologram sa 3D modelom tvrđave i digitalnim prezentacijama biće još zanimljivija posetiocima.

Podignuta na Dunavu, na ulazu u Đerdapsku klisuru, sa devet kula, od kojih je najviša Donžon kula, koju je Feliks Kanic nazvao Šešir kulom zbog njenog oblika, Golubačka tvrđava je građena da bude neosvojiva zbog čega kule nisu povezane i svaka predstavlja malo utvđenje.

Pored obnavljanja i čuvanja kulturne baštine Golubačka tvrđava, znatno je podigla zainteresovanost turista za ovaj deo Srbije i razvoju donjeg Podunavlja kao turističke regije.

Kulturna baština: Spoj prošlosti i budućnosti

Kulturno nasleđe jedinstvena je i nezamenljiva kulturna vrednost jednog naroda, stvarana generacijama. U srpskom jeziku se pored izraza nasleđe upotrebljava i termin baština ili kulturno dobro. Uglavnom se za ove termine vezuju spomenici kulture i kulturna dobra koja se nalaze u arhivama i muzejima, ali je kulturno nasleđe šire i sveobuhvatnije. To je odnos sadašnjeg društva prema prošlosti.

Evropska godina kulturnog nasleđa pod sloganom “Naše nasleđe: gde prošlost susreće budućnost” obeležena je 2018. godine nizom manifestacija i događaja sa ciljem upoznaja građana sa kulturnim nasleđem njihovih gradova, regiona, država, ali i Evrope u celini.

Među najznačajnijim projektima u Srbiji u čijem obnavljanju i renoviranju je učestvovala Evropska unija su Subotička sinagoga, Pirotska tvrđava, Tvrđava u Baču, Golubačka tvrđava, crkveni kompleks u Jablanici.

PROČITAJTE JOŠ I OVO:
Veliki dan za Srbiju: Otvoren Žeželjev most u Novom Sadu