Hundertvaserova „Kuća umetnosti“ ponovo otvorena

Nakon devet meseci renoviranja, „Kuća umetnosti“ čuvenog austrijskog umetnika Fridensrajha Hundertvasera u Beču ponovo je otvorila svoja vrata. Modernizovana je u smislu održivosti, a stalna postavka posvećena Hundertvaseru je prilagođena.

„Kuća umetnosti u Beču“ koju je osmislio Fridensrajh Hundertvaser, otvorena je 1991. godine u trećem bečkom okrugu. Od tada se tamo nalazi Hundertvaserov muzej i priređuju umetničke izložbe. Prošlog juna kuća je zatvorena zbog obimnog renoviranja. Prešlo se sa fosilnih na obnovljive izvore energije, obnovljena je građevinska tehnika i instaliran podzemni rezervoar za zalivanje biljaka u objektu.

Ukupni budžet za renoviranje iznosio je skoro 3,5 miliona evra, pri čemu je 1,5 milion evra došlo kao investiciona podrška od strane Bečkog holdinga. Stalna postavka sa najvećom Hundertvaserovom kolekcijom na svetu je upotpunjena. Novo je takođe, da je u deo postavke uvršetno 50 radova koji do sada nisu bili prikazani ili su dugo vremena bili izvan izložbe, kao što je na primer, model broda „Kišni dan“, koji je nekada bio u vlasništvu Hundertvasera, a danas se nalazi u mestu Tulnu. Trenutno još nije postignut dogovor sa fondacijom Hundertvasera da li bi originalni brod možda mogao biti usidren i na Dunavu.

Od aprila će biti završeni radovi na novom projektnom prostoru „Garaža“, koji će služiti kao izložbeni i edukativni prostor i biti na raspolaganju već za „Klimatski bijenale“ od 5. aprila. Do tada, biće izgrađen klimatski kulturni paviljon, koji će služiti kao mesto za boravak. U skladu s tim, biće otvorena i grupna izložba „Into the Woods“ gde će 16 umetnika predstaviti svoje pozicije na temu „šume“ u okviru „Klimatskog bijenala“.

Zbog ponovnog otvaranja do kraja meseca tačnije 31.3.2024. godine,  cena ulaznice za Hundertvaserovu „Kuću umetnosti“ je snižena na 12,00 € (umesto redovnih 15,00 €).

Ostale informacije pročitajte na zvanićnoj stranici Hundertvaserova „Kuća umetnosti“.

Da li ste znali:

Fridensrajh Hundertvaser je austrijski umetnik jevrejskog porekla, rođen 1928. godine u Beču. Imao je neobično ime Fridensrajh („Carstvo Mira“) Regentag („Kišni dan“) Dunkelbunt („Tamnošareni“) Hundertvaser („Stotinu voda“).

Dar za slikarstvo ga je odveo na likovnu akademiju, koju nije završio, jer nije mogao da prihvati da mu drugi određuju kako da slika. Putovao je po svetu,  uglavnom ploveći svojim brodom koji je nosio naziv “Kišni dan”, a dela koja je stvarao nije prodavao, jer ih niko nije hteo ni kao poklon.

Živeo je od pomoći ljudi koje je sretao i sam sebi pravio garderobu od odeće koju je dobijao.Hranio se ostacima neprodate hrane na pijacama, a slikao je na novinskom papiru, razmotanim fišecima sa pijaca, sakupljajući bačene tube boja za slikanje koje su mu trajale i po godinu dana.

Bio mu je važan odnos ljudi prema prirodi i bio je prvi ekolog. Hundertvaser je „Obavezom na drvo“, pozivao ljude da sade drveće gde i kad god mogu, čak i tamo gde to nije dozvoljeno. Čak je na jednom crtežu prikazao da je drvo stanar u zgradi, koji doprinosi njenom blagostanju i plaća svojevrsnu „kiriju“ kiseonikom.

Sahranjen je, po svojoj želji, u svojoj drugoj domovini, Novom Zelandu, bez kovčega, zamotan u platno, 50 cm ispod zemlje na svom imanju, kako bi što pre mogao da počne da živi u drvetu, zasađenom na njegovom grobu.
Autor je austrijskog znaka za ekološke proizvode, i danas važećeg.

Danas u svetu postoje više desetina građevina sa konceptom Hundertvaser arhitekture koje su ekološki integrisane sa prirodnim karakteristikama okoline u kojima se nalaze i koje su zbog svog dizajna veoma popularne među gostima i turistima. To su crkve, hoteli, bolnice, stambene zgrade, tornjevi, a jedina građevina u Americi koju je dizajnirao Hundertwasser nalazi se na lokaciji Napa Valley u Kaliforniji i služi kao vinarija.

U Beču se nalazi i jedan oslikan toranj, odžak bečke deponije za sagorevanje otpada u Spitelau.

PROČITAJTE I NAJNOVIJE VESTI – NASLOVNA OVDE

PROČITAJTE JOŠ I OVO:

Senzacionalno otkriće: Beč je još pre 1.800 godina imao status „grada“!

Nova aplikacija na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku u bečkom muzeju KHM