Maske i zaraze kroz istoriju: Ko su bili predhodnici Korone?

Pandemija korona virusa je za sve nas neshvatljiv i neočekivan fenomen. To je pre svega zbog toga što smo davno zaboravili da su naši preci stotinama godina morali da žive u strahu od zaraza.

„Preci korone“ koja se trenutno prikazuje u bečkom dvorcu Šenbrun u Carskom voznom parku treba da doprinese da se dešavanja sa kojima se trenutno susrećemo shvate kroz pogled u prošlost.

Jedinstveni predmeti, najvećim delom iz zbirke Muzeja istorije umetnosti u Beču, pričaju istoriju maski i bolesti na bečkom dvoru od 1500. do 1918. godine. Na izložbi su predstavljene maske za turnire, karnevalske maske, impozantne maske za vreme žalosti, pa sve do svedočanstava velikih epidemija i prvih dokumenata o istoriji vakcina.

Izložba je otvorena  do 11. aprila 2021. godine a cilj  je promena perspektive na aktuelna dešavanja oko nas.

Velike zaraze

Trenutno doživljavamo drastične mere za suzbijanje virusa korona. Koliko god da deluju neverovatno i naši preci bili su suočeni sa zatvaranjem granica i mesta za zabavu, ograničenjima trgovine, socijalnom distancom i strogim karantinom kada je trebalo boriti se sa kugom, velikim boginjama, kolerom ili španskom groznicom. I sve te pandemije su savladane. Način na koji su suzbijane primenjuje se do danas.

Najveću sličnost sa današnjom situacijom imala je španska groznica koja je između 1918. i 1920. godine odnela milione života. U Austriji je tek posle godinu dana od izbijanja osnovano Ministarstvo zdravlja, čija je uniforma iz tog vremena izložena, koje je bilo zaduženo za suzbijanje bolesti. Mere koje su se tada u svim delovima sveta preduzimale, podsećaju na današnje: od zatvaranja pozorišta i škola, preko ograničavanja javnog saobraćaja, sprovođenja karantina i podizanja bolničkih objekata pa sve do nošenja maski.

Pod zaštitom maske

Simbol pandemije korona je maska kojom pokrivamo usta i nos i štitimo nas i naše okruženje od inficiranja virusom. Ona u istoriji čovečanstva ima dugu tradiciju, pri čemu korišćenje u medicinske svrhe nije igrao nikakvu ulogu. U svetu Habsburgovaca maske su našle primenu na turnirima kao i u pozorištu i na plesnim feštama.

Brojni članovi carske porodice želeli su svoj portret sa jednim takvim „ukrasom“. U 19. veku carica Sisi prekrivala je lice tokom ceremonija žalosti umetnički rađenim maskama da bi s jedne strane prikrila žalost a s druge strane zaštitila lice koje više nije bilo u jeku mladosti od znatiželjnih pogleda. Iako nisu imale nikakvu medicinsku funkciju bogato ukrašene dvorske maske mogu se posmatrati kao prethodnice „modnih maski“ koje su se razvile u vreme korone.