Uskrs i Vaskrs: Veliki hrišćanski praznik pun boja i radosti!

U nedelju, 21. aprila 2019. godine, hrišćani koji svoje verske praznike računaju prema Gregorijanskom kalendaru, kao što su, recimo, katolici ili protestanti, slave Uskrs. U vezi sa ovim praznikom postoji čitav niz običaja i specijalan jelovnik sa kulinarskih đakonija.
Austrija je u vreme uskršnjih praznika bogata kulturom, kulinarskim specijalitetima, i tradicionalnim verskim običajima. Svaka savezna pokrajina ima svoje regionalne specifičnosti.

Brojni uskršnje pijace u čitavoj Austriji pružaju mogućnost da se doživi jedan deo austrijskih običaja i kulture u vreme uskršnjih praznika. Najpoznatiji uskršnji bazari u Beču su oni kod dvorca Šenbrun i na trgu Frajung.

Uskršnje slavlje za katoličke vernike je  i kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o vaskrsenju.

U zemljama nemačkog govornog područja deca traže šarena jaja i slatkiše koje je sakrio „uskršnji zeka“. Postoji i običaj da se grančice u vazama ili na drveću u bašti ukrašavaju obojenim jajima. Takođe je običaj da se peku kolači u obliku zeke ili jagnjeta. Domovi su ukrašeni figurama, tradicionalnim uskršnjim drvetom ili uskršnjim cvetnim aranžmanima.

(c)pixabay.com

U katoličkim sredinama crkvena zvona ne zvone između Velikog petka i Uskršnje nedelje. U Austriji se, najmlađima, govori da zvona na Veliki petak lete u Rim kako bi se opet vratila u Uskršnju nedelju, objašnjavajući im tako, zašto zvona ne zvone. A na povratku iz Rima, zvona “prokrijumčare” slatkiše za decu.

Jela koja se tradicionalno jedu za Uskrs su, između ostalih, šunka, kobasice, dimljeni goveđi jezik, hren i naravno jaja.

Kod dece je veoma omiljeno „tucanje jaja“: Svaki učesnik dobije po jedno jaje, a onda njime udari po jajetu drugog učesnika. Onaj čije jaje na kraju ostane celo je pobednik. Računa se da stanovnici Beča za vreme Uskrsa pojedu i do deset miliona jaja.

U 2019. godini katolički Uskrs proslavlja se 21. aprila, dok se pravoslavni obeležava 28. aprila. Na dan Uskrsa kod katolika,  pravoslavni vernici proslavljaju praznik Cveti, kao uspomenu na svečani Hristov ulazak u Jerusalim.

Ponekad se dešava da i katolički i pravoslavni vernici proslavljaju Uskrs  istog dana, kao na što je na primer bilo 20 aprila 2014. godine , a isto se desilo i 2017. godine. Najveći mogući razmak između katoličkog i pravoslavnog Vaskrsa je pet nedelja, kao što se desilo 2016. godine. Do sredine 21. veka katolici i pravoslavci slaviće 14 puta Vaskrs istog dana. Prvi sledeći zajednički Uskrs/Vaskrs desiće se 20. aprila 2025. godine.

Papa Franja je 2015. godine predložio da se odredi tačan dan kada će katolički vernici istovremeno kada i pravoslavni slaviti Uskrs.

“Moramo se dogovoriti” oko proslave na isti dan, rekao je tada papa Franja, predloživši da to bude druga nedelja u aprilu”.

 Našalio se kako je “skandalozno” da hrišćani danas razgovaraju na sledeći način: “Moj je Isus uskrsnuo na današnji dan, a tvoj će iduće sedmice”.

Čitaocima koji Uskrs slave po Gregorijanskom kalendaru želimo srećan i blagosloven Uskrs, a pravoslavnim vernicima hrišćanske Cveti i Vaskrs!