Integracioni sporazum u Austriji: Od 1. oktobra novi zakon o integraciji

Novi stranci, koji iz „trećih država“ smeju da se dosele da žive i rade u Austriji, uglavnom su  članovi  uže porodice (muž, žena, deca), koji dolaze u okviru spajanja porodica. Ostali se legalno mogu naseliti u Austriji samo ako su dobro obrazovani ili imaju  deficitarna zanimanja. Za sezonske radnike i studente važe druga pravila.

Šta podrazumeva Integracioni sporazum prikazaćemo vam u sledećem primeru:

Dragana D. je državljanka Republike Srbije i  u Austriju (Beč)  se doseljava iz Jagodine  kako bi živela sa svojim mužem Markom. Da bi dobila prvu jednogodišnju dozvolu za boravak i rad, Dragana mora  da dokaže znanje nemačkog na nivou A1. Samo s tom dozvolom ona sme da živi i radi u Austriji  duže od 90 dana tokom pola godine.

Prilikom preuzimanja prve dozvole Dragana se obavezuje da će ispuniti  Integracioni sporazum  (IV). To znači da će u propisanim rokovima uspešno položiti ispite predviđene Integracionim modulima 1 i 2. Za prvi modul, država Austrija  (Austrijski fond za integraciju) će joj pod određenim uslovima  pomaći finansijski, za drugi više ne. Opšti uslovi za ispunjavanje Integracionog modula 1 i 2 nisu promenjeni novim Zakonom. Da se podsetimo:

Modul  1   je  obavezni  preduslov da bi Dragana dobila „vizu“ za boravak i rad koja važi 3 godine   (posle prve dve jednogodišnje). Ispit iz nemačkog na nivou A2 ona mora da položi  najdalje 24 meseca  posle dobijanja prve dozvole. Uz nju država Dragani izdaje bon za učenje nemačkog. On joj posle uspešno položenog ispita omogućava  vraćanje 50% novca  koji je potrošila za kurs A2. Pošto država nagrađuje samo vredne, rok za polaganje ispita u tom slučaju iznosi najviše 18 meseci.

Ovaj modul pre ili kasnije svako mora da ispuni.  Ako zakasni, Dragana zbog toga neće morati da napusti Austriju. Ukoliko radi, ima dovoljno novca za život i gde da stanuje, ako je socijalno i zdravstveno osigurana, Dragana u tom slučaju  neće dobiti dozvolu na 3 godine, već opet samo na 12 meseci. Dok ne položi A2, i to po mogućnosti naredne godine. Uz to dolazi i  kazna od 500 evra, koju može da joj propiše opština.

Modul  2  je preduslov za sticanje trajnog boravka. Ako posle prve tri dozvole  (na 1+1+3 godine)  Dragana  hoće da stekne “trajnu dozvolu” za boravak i rad na 5 godina, ona ima obavezu da položi ispit posle kursa B1. Pozitivno položen Integracioni ispit posle Modula 2  nije, dakle, neophodni preduslov  da ostane u Austriji, ali  jeste za Draganin “trajni boravak”.

Važna napomena za oba modula:  Ako ne želi da ide na kurs, Dragana  može da uči privatno ili samostalno.  Tada, naravno, ni za 1. modul ne dobija državni bon,  ali obaveza i rokovi ostaju na snazi. Ako ne ide na kurs, Dragana  mora da uči po propisanim materijalima,  jer inače ne može da položi ispit.

U čemu se sastoje promene za nove doseljenice i doseljenike?

Dragana je došla u Austriju (Beč) posle 1. oktobra 2017. godine.  Ona zato Integracioni sporazum ispunjava  po novim pravilima. Kurs A2 sada pored nemačkog jezika obuhvata i  znanje o “osnovnim društvenim vrednostima i pravnom i društvenom poretku Austrije”.

Dragana mora da prisustvuje na najmanje  dve trećine (ili 75%) časova, što je škola obavezna da dokaže listama prisutnih. Ako ne položi ispit u roku od 24 meseca, njoj se može propisati  kazna od 500 eura  (ili dve nedelje zatvora). Ako joj padne na pamet da se na ispitu posluži nepoštenim sredstvima, Dragana može da plati  kaznu od 2.500 eura.

Integracioni ispit od sada obuhvata i znanje nemačkog jezika i sadržaje “osnovnim društvenim vrednostima i pravnom i društvenom poretku Austrije”. To zvuči gore nego što u stvari jeste, verujte nam. Na ispitu može samo da se padne ili prođe, što znači da se  na popravnom ispitu ponovo polaže sve. 

Sadržaje ispita i uslove pod kojima se obavljaju određuje Ministarstvo. Kurseve mogu da drže  samo jezički instituti sa sertifikatom  Austrijskog fonda za integraciju. Dragana bi zato pre kursa trebalo da se uveri da institut koji je odabrala ima to ovlašćenje. Integracioni ispit može da se polaže u Fondu ili u institutima sa sertifikatom koji nude kurseve.

Razlike između državnog i bečkog bona za učenje nemačkog

Ako se doselila u Beč, Dragana uz „državni“ dobija još i gradske bonove za  kurs nemačkog  A2 (i B1). Pošto  u Službi za doseljenike (MA 35) preuzme svoju prvu dozvolu i državni (plavi) bon, ona prelazi u  Magistratsko odeljenje 17 – Integracija i diverzitet,  koje je smešteno u istoj zgradi. Tu Dragana pored prvog orijentacionog razgovora na maternjem jeziku dobija i  bečki obrazovni pasoš   (Wiener Bildungspass). U njemu se nalaze  3 bona  (Wiener Sprachgutscheine) od po 100 eura,  koje Dragana može da iskoristi da bi smanjila troškove koje ima za kurseve A2 i B1. Bonove može da upotrebi  samo za kurseve priznatih instituta. 

Za razliku od  državnog bona, koji od dana izdavanja  važi 18 meseci,  „bečki bonovi“ važe 30 meseci.  Državni i dva „gradska“ bona od po 100 eura Dragana može da se upotrebi  samo za kurs A2.

Treći “gradski”  bon  joj ostaje za B1. Državni bon joj donosi 50% cele cene kursa. Novac, međutim, dobija nazad tek pošto položi Integracioni ispit posle Modula 1, što znači da  kurs prvo mora sama da plati. Gradski bonovi joj omogućavaju da unapred umanji cenu kursa.

Instituti za nemački obično primaju obe vrste bonova. Ako ih dobro iskombinuje, Dragana na kraju de facto značajno manje za svoj kurs A2. Za B1 pomoć iznosi samo 100 eura (treći gradski bon).  Sve ostalo mora sama da plati, jer država više ne snosi troškove.

Šta se dešava s onima koji su u Austriju došli pre 1.10.2017.?

Za sve strance koji su s ispunjavanjem Integracionog sporazuma započeli pre 01. oktobra 2017., sledeće 3 godine (36 meseci) i dalje važe stara pravila. Za one koji su posle 5 godina boravka zahtev za “trajni boravak”  podneli pre 01. oktobra 2017. godine  i dalje važi stara potvrda za kurs B1. Svi drugi, nažalost, taj ispit moraju da polože po novom sistemu.