E-banking u Austriji: Strožiji propisi zbog sigurnosti ali komplikovnija procedura
E-banking, ili elektronsko bankarstvo koristi više od polovine Austrijanaca (53%), a novi propisi donose komplikovaniju proceduru korišćenja.
E-banking, ili elektronsko bankarstvo dobija sve više pristalica. Najčešće usluga e-bankinga uključuje onlajn uvid u stanje računa, kartica, kredita, uvid u promet po računima, onlajn prenos novca na račune u okviru i van banke, plaćanje računa, rata kredita, zaduženja po karticama, kao i kupoprodaju deviza. Više od polovine Austrijanaca (53%) koristi e-banking, što je iznad proseka u EU.
Od ovog meseca, tačnije od 1. septembra su stupili na snagu novi, strožiji propisi koji elektronsko bankarstvo treba da učine sigurnijim, ali će ga učiniti i komplikovanijim nego do sada. Oni koji već koriste elektronsko bankarstvo su od svoje banke još pre stupanja na snagu ovih propisa dobili instrukcije šta se menja i kako treba da se prilagode novom načinu rada.
Novina od 1. septembra je dvostruki faktor autentifikacije prilikom logovanja na svoj račun. Dakle, korisnik mora dokazati da ima legalan pristup računu. Novo je i prestanak slanja TAN kodova putem pisma, a kod nekih banaka i putem SMS-a. Umesto toga korisnici moraju da instaliraju posebnu aplikaciju na svom pametnom telefonu putem koje će primati kodove za pristup računu.
Teško bez pametnog telefona
Dakle, korisnici se na neki način primoravaju da na svom pametnom telefonu instaliraju aplikaciju da bi ubuduće dobijali pushTANCode za pristup svom računu. Komplikacije nastaju pre svega za one korisnike kojima banke neće više slati TAN kodove putem SMS-a i koji nemaju pametni telefon, a to su u prvom redu starije osobe koji i dalje koriste telefone na kojima se ne mogu instalirati aplikacije.
Ovim korisnicima će biti potreban takozvani TAN generator, dakle uređaj na koji će dobijati TAN kodove. Banke će takve uređaje doduše davati svojim klijentima na korišćenje, ali uz novčanu nadoknadu.
Iako banke žele da se sve odvija preko telefona, stručnjaci predlažu korisnicima da TAN kodove primaju preko aplikacije na telefonu, ali da finansijske transakcije obavljaju preko kompjutera.
Promena nema kad je reč o plaćanju u supermarketima i prodavnicama, a ostaje i mogućnost beskontaktnog plaćanja karticom do određenog iznosa na kasama.
PROČITAJTE JOŠ I OVO:
Pripejd kartice u Austriji se moraju prijaviti i registrovati do 1. septembra
*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.dijaspora.tv