Fanta sadrži dvostruko više šećera u Austriji nego u Engleskoj

Ukoliko ste pomislili da bezalhoholna gazirana pića kao što su Fanta, Sprite i Tonik sadrže svuda istu količinu šećera, onda ste pogrešili. Test koji je sprovela Radnička komora u Gornjoj Austriji otkrio je da, na primer, Fanta sadrži dvostruko više šećera u Austriji nego u Velikoj Britaniji.

Međutim, što je manje šećera, više je veštačkog zaslađivača, tako da ni ovo nije dobra zamena, smatra Radnička komora.

Zaštitnici potrošača su kupili Fantu, Sprite i Schweppes Tonic Water u Velikoj Britaniji, Norveškoj, Belgiji i Austriji i upoređivali su njihove tvrdnje i sastojak šećera, navodi se u saopštenju za javnost.

Fanta u boci od pola litre koja se nalazi na tržištu u Austriji sadrži 51,5 grama šećera. To je nešto više nego što Svetska zdravstvena organizacija preporučuje kao celokupnu dnevnu dozu. Ista količina Fanta napitka u Britaniji sadrži skoroduplo manje, 23 grama šećera. Takođe, u britanskom Toniku (Schweppes Tonic Water) ima 45 odsto manje šećera nego u austrijskom.

(C) AK Oberösterreich

AK test: Različite količine šećera

Iz službe za zaštitu potrošača Radničke komore u Gornjoj Austriji, objašnjavaju da razlika u količini šećera ima veze sa razlikama u porezu na šećer u bezalkoholnim pićima. U Velikoj Britaniji je od aprila 2018. godine porez  je između 21 i 27 centi po litri napitka, te su proizvođači pića očigledno promenili svoj recept i smanjili sadržaj šećera.

Iako porez na šećer u Belgiji iznosi samo nekoliko centi, a efekat zamene zaslađivačem do sada nije uspeo, porez u Norveškoj na proizvode koji sadrže šećer u 2018. godini povećan je za 83 odsto. Prodaja pića koja sadrže šećer smanjila se za 11 procenata. U Belgiji i Velikoj Britaniji takođe se oporezuju Light proizvodi, sapštavaju iz AK.

Uzgred, nema razlike s Cola-Coca Classic koja sadrži istu količinu šećera u sve četiri države: 53 grama na pola litre, a Pepsi Cola 54,5 grama. Naravno da proizvođači  imaju i alternative bez šećera.

U pića sa smanjenom količinom šećera se kao zamena dodaju veštački zaslađivači. Na primer, ukoliko se umereno konzumiraju, acesulfam-K, aspartam, natrijum saharin, sukraloza i neoheperidin, ocenjeni su kao bezbedni sastojci.

Međutim, oprez je svakako prisutan jer postoje indikacije da prilikom zagrevanja hrane u kojoj se nalaze neki od ovih zaslađivača mogu nastati štetna jedinjenja. Prema tome, zamena za šećer u prehrambenim proizvodima i napitcima u vidu veštačkih zaslađivača nije rešenje. Na dugoročnom planu, cilj  bi trebalo da bude postepeno smanjenje sadržaja šećera, bez obzira na ukus, a ne zamena drugim zaslađivačima.

Štetni efekti na zdravlje 

Mnoga druga istraživanja koja su sprovedena u svetu, dokazala su da zbog velikog udela šećera i visoke kiselosti gazirana pića uzrokuju eroziju zubne gleđi i karijes. Šećer reaguje sa bakterijama pri čemu se proizvode štetne kiseline koje mogu uzrokovati truljenje. Nakon konzumiranja gaziranog pića potrebno je i do 45 minuta da se povećana kiselost u ustima vrati na normalan nivo.

Od jedne čaše ili limenke gaziranog soka nema štete, problem je u velikim pakovanjima. Sa Zapada se proširio sindrom velikih porcija brze hrane i napitaka, a upravo se od tamošnjih proizvođača sada zahteva da smanje količinu šećera u tim napicima i zabranjuje se distribucija gaziranih pića u velikim pakovanjima, a aparati za prodaju takvih napitaka izbacuju se iz krugova škola i univerziteta.

Samo dve limenke slatkoga gaziranog pića na dan smanjuju percepciju slatkog ukusa i podstiču želju za još šećera, pokazala su pojedina istraživanja u svetu.

PROČITAJTE I NAJNOVIJE VESTI – NASLOVNA OVDE

PROČITAJTE JOŠ I OVO: 

Kurs za mršavljenje i zdravu ishranu za decu u Beču

BEČKE ŠKOLE I VRTIĆI: Deca jedu BIO užinu i ručak

Zdrava hrana: Skakavci su zdraviji od soka od narandže