Raznolika praznična trpeza u Austriji za Badnje veče i Božić
U Austriji se ne posti (bar ne previše). Tako se i za Badnje veče jede prilično dobro, a za Božić posebno. U mnogim austrijskim pokrajinama najradije se, međutim, tradicionalno jedu različite kobasice.
Badnje veče je kod austrijskih katolika nekada bilo strogo posno. Tek posle povratka s ponoćne mise (Christmette) smelo se jesti toplo jelo. Ali su ljudi uprkos tome više sati posle ponoći rado jeli i kobasice. “Mettenwurst essen” se naziva stari običaj da se posle ponoći jedu kobasice i pije pivo.
Šta se inače nalazi na porodičnim trpezama Austrijanaca na Badnji dan i Badnje veče? Da li postoje neka specijalna jela koja se jedu tradicionalno svuda, kao što su to kod pravoslavaca šaran, prebranac i krompir-salata? Tako nešto (više) ne postoji, jer pojedini krajevi Austrije imaju razne specijalitete. Ali postoje tendencije, odnosno ono što na Badnje veče jede većina. Da vidimo o kojim se jelima radi.
Tradicionalna jela
Supa se za Badnje veče jede u mnogim domovima. Obično je s kobasicama, a u Beču mnogi jedu riblju čorbu. Kobasice su skoro svuda prisutne, ali se jedu različite vrste. U nekim krajevima se radi o dimljenim kobasicama s renom i/ili kiselim kupusom i crnim hlebom.
U drugim delovima Austrije radi se o svežim kobasicama za pečenje s kiselim kupusom, a ponegde, kao u Tirolu, jede se supa s rezancima i kobasicama (!) Razlog tolike omiljenosti kobasica je u tome što se božićna krmača (Mettensau) nekada tovila i klala 21. decembra na Tomindan, što se u mnogim seoskim krajevima i dalje praktikuje.
I pečena guska, o kojoj smo već pisali, rado se jede i na Badnje veče, a ne samo za Martini. Zanimljivo je da su nekada šarani, koji su takođe vrlo omiljeni, hranjeni otpadom od gusaka i ostale peradi, pa su u isto vreme (oko Božića) i jedni i drugi bili dobro ugojeni za prazničnu trpezu. To se danas, naravno, više ne radi.
Šaran u mnogim, posebno bečkim domovima i danas predstavlja praznični specijalitet, iako ga bije loš glas da je “svinja među ribama”. Losos se takođe rado jede kod onih koji ne vole da kuvaju, već se opredeljuju za hladnu zakusku. Mali sendviči s “laksom” su na takvim trpezama obavezno prisutni.
Fondue (topljenje sira ili kuvanje komadića mesa za stolom) je takođe omiljeno ritual tokom praznične večere. S topljenim sirom je povezana simpatična legenda o snalažljivim redovnicima koji su – zbog u postu zabranjene čvrste hrane – rešili da tope sir.
NOVO U AUSTRIJI! Onlajn knjižara! Više od 40.000 naslova na srpskom jeziku! Kliknite na baner ispod i uplovite u carstvo knjiga!
Od slatkiša se jede poznati “Christstollen” i gomile božičnog keksa. Da vidimo sada kako su specijalteti regionalno raspoređeni i u kakvim će poslasticama Austrijanci uživati okupljeni za prazničnim stolom.
– Vorarlberg (Forarlberg): U ovoj austrijskoj pokrajini se jede teleće pečenje ili kobasice s kiselim kupusom, odnosno italijanskom salatom s majonezom.
– Tirol: Ovde su na trpezi tradicionalna jela: supa s rezancima i viršlama, ali se rado jedu i krvavica, svinjsko pečenje, fondue i hladne zakuske.
– Salzburg (Salcburg): Supa s viršlama, belim kobasicama ili “Mette”n-kobasicama je u ovom delu Austrije na prvom mestu božićnih jela. Posebno u krajevima Pongau, Pinzgau i Lungau često se jede tzv. „Bachlkoch“ – jelo od izmešane vode i brašna (danas pre mleka i brašna) kojem se dodaju puter i med.
– Steiermark (Štajerska): U ovoj pokrajini se obično jede šaran, ali su omiljeni i guska ili viršle.
– Niederösterreich und Wien (Donja Austrija i Beč): I ovde je tradicionalno jelo šaran (kao file, supa ili pihtija)
– Oberösterreich (Gornja Austrija): U ovoj pokrajini ljudi za Božić jedu pohovanog šarana, pa pečene kobasice s krompir-salatom i kiselim kupusom. Tradicionalno jelo posle povratka s ponoćne mise je i “Schnittlsuppe”, supa od hleba s kuvanom svinjetinom.
– Burgenland (Gradišće): Ovde je za Badnje veče prava gozba. Tafelšpic (fina kuvana govedina) s hrenom i jabukom, dimljeni losos, guska sa crvenim kupusom i knedlama od krompira.
– Kärnten (Koruška): Koruški božićni meni sačinjavaju dimljene kobasice sa kiselim kupusom i crnim hlebom. Za dezert se služi koruški „Reindling“ sa makom, grožđicama i buterom.
Kada su kolači u pitanju Austrijanci tradicionalno spremaju sitne božićne kolače, a sa njihovom pripremom počinju i po 2 do 3 nedelje ranije.
Na Božić, Austrijanci najviše vole da vide na svojoj trpezi pečenu patku, ćurku, gusku, klasičnu svinjsku pečenicu ( često u mreži) ali i još mnogo interesantnih đakonija.
Što se tiče procedure pečenja nije komplikovana, samo se treba usuditi i od tog trenutka pečenu patku ćete često imati na svojoj trpezi.
RECEPT:
NAJNOVIJE VESTI – NASLOVNA OVDE
PROČITAJTE JOŠ I OVO:
MTEL Austria: Besplatan telefon i TV uređaj u sklopu Kombi paketa!
Bečka šnicla: Istorija nastajanja bečke šnicle i najbolji recept
*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.dijaspora.tv