Zabrana pušenja u lokalima ponovo aktuelna
Zakon o absolutnoj zabrani pušenja u gastronomskim objektima u Austriji ponovo je aktuelan u austrijskom parlamentu.
Planirana zabrana pušenja u gastronomiji, koja je trebalo da stupi na snagu 1. maja 2018. godine, nije izglasana u austrijskom parlamentu, a to je odlučila doskorašnja vladajuća koalicija, Narodna (ÖVP) i Slobodarska (FPÖ) partija.
Zahtev Socijaldemokratske partije (SPÖ) da se raspiše referendum o potpunoj zabrani pušenja nije dobio većinu u parlamentua, a nije uzeta u obzir ni peticija „Don’t smoke“ koju su pokrenule krovna organizacija Krebshilfe i Lekarska komora, a koju je potpisalo 881.569 Austrijanaca. Do sada, naime, ni u jednoj zemlji nije učinjen korak nazad po pitanju zaštite nepušača.
Međutim, posle raspada austrijske vlade, ponovo se u parlamentu diskutuje o apsolutnoj zabrani pušenja u gastronomskim objektima, a za to se zalažu Socijaldemokratska partija (SPÖ) i Neos.
Da će se tema o zabrani pušenja ponovo, možda, naći na dnevnom redu u parlamentu i imati većinu u izglasavanju, govori i to da je bivši kancelar Sebastijan Kurc nedavno ispravio svoju prošlogodišnju odluku i poručio da je, što se tiče njegove partije, zabrana pušenja vrlo moguća.
Za sada pušenje je dozvoljeno isključivo u posebno označenim, potpuno od nepušačkog dela fizički odeljenim i zatvorenim sporednim prostorijama (ako se radi o lokalima s više prostorija). Ako to nije slučaj i ako je lokal manji od 75 m2 i pretežno namenjen konzumiranju pića, onda je dozvoljeno pušenje.
Zabranjena je i prodaja cigareta licima mlađim od 19 godina i pušenju u automobilima, ako su u njemu nalaze osobe mlađe od 19 godina. Za one koji prekrše tu zabranu predviđena je kazna od 100 evra, a u ponovljenom slučaju i do 1.000 evra.
Procenjuje se da u Austriji godišnje umre 1.029 lica zbog posledica pasivnog pušenja. To znači da od posledica pušenja drugih ljudi godišnje umre više lica, nego što ima žrtava u saobraćajnim nesrećama. Pasivnim pušenjem unosi se u organizam 7.000 hemijskih materija, od kojih najmanje 69 izazivaju rak.
U zemljama, u kojima je sprovedena zabrana pušenja u lokalima, zabeleženo je za 10% manje spontanih abortusa i do 18% manje dece je moralo u bolnicu zbog astme, a tako nešto, za sada, se ne može očekivati u Austriji.
Eksperti medicinskog univerziteta u Gracu su izračunali da bi 5.000 srčanih infarkta i 3.200 moždanih udara godišnje može da se spreči kada bi na snazi bila zabrana pušenja.
Svetski dan borbe protiv pušenja
Svake godine 31. maja, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i njeni partneri obeležavaju Svetski dan bez duvana i ističu zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana i zalažu se za zabranu njegove upotrebe.
Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije na svetu puši oko milijardu ljudi, odnosno sedmina svetske populacije. Svakog minuta u svetu se zapali gotovo 11 miliona cigareta, a deset pušača umre od te navike. Duvanska industrija u istom tom minutu zaradi milione.
Treći po redu uzrok smrtnosti u čitavom svetu, hronična plućna bolest COPD, je 90% posledica pušenja.
PROČITAJTE I OVO:
*Dozvoljeno je preuzimanje teksta ili delova teksta, ali uz obavezno navođenje izvora i obavezno postavljanje linka ka portalu www.dijaspora.tv