Diskriminacija stranaca: Poseban telefonski broj za prijavu slučajeva u Austriji

14. sep 2019 u 00:44

Diskriminacija je jedan od oblika nejednakog tretmana pojedinaca i grupa na različitim nivoima i ona je u svakom pogledu u suprotnosti sa načelom ljudskih prava.

Ljudska prava u Austriji važe podjednako za sve ljude. Pored toga, postoje i osnovna prava, koja važe samo za austrijske državljane. Na primer, pravo glasa na saveznim i pokrajinskim izborima imaju samo austrijski državljani. Međutim, ni u kom slučaju neko ne može imati veća prava na osnovu pola, vere, shvatanja ili porekla i svaka vrsta diskriminacije  u Austriji je nepoželjna.

Blizu 20% austrijskog stanovništva su osobe sa migracionim korenima i stranog porekla. Nažalost, mnogi od njih su doživeli da budu žrtve rasizma i diskriminacije.

Za sve one koji su doživeli da budu diskriminisani, kao i za svedoke takvih slučajeva, postoji mogućnost da se na posebanom  telefonskom  broju,  pri Službi za građane u Saveznom ministarstvu za integraciju, prijave takvi slučajevi.

Služba za građane u Saveznom ministarstvu za integraciju ima posebnu telefonsku liniju na kojoj se mogu prijaviti slučajevi rasizma i diskriminacije u Austriji, nad osobama migrantskog porekla. Ova služba prijavljene slučajeve diskriminacije prosleđuje specijalizovanim savetovalištima. U principu, na ovaj broj telefona se može javiti svako ono lice, koje je diskriminisano zbog svog porekla, boje kože ili veroispovesti.

Ovaj projekat je zaživeo 2015. godine, a u izradi koncepta je sarađivala nevladina organizacija ZARA, koja pruža pravne savete licima koja su bila žrtve rasizma. Postojanje takvog jednog centralnog mesta za uspostavljanje prvog kontakta je sigurno ispravan korak u vremenima kada raste broj slučajeva diskriminacije, ksenofobije i antisemitizma.

Građani se u navedenim slučajima mogu obratiti Službi za građane pri Ministarstvu za inostrane poslove i integraciju od ponedeljak do petka od 08.00 do 17.00 časova putem broja telefona  050 11 50 4242.

Šta je diskriminacija?

Diskriminacija je razlikovanje, izdvajanje, dovođenje u podređen položaj, nejednako postupanje, zapostavljanje, isključivanje ili nejednako tretiranje pojedinaca ili grupa na osnovu njihove rasne ili etničke pripadnosti, njihove veroispovesti ili pogleda na svet, hendikepiranosti, starosne dobi ili njihove polne opredeljenosti i u vezi je sa konstelacijom moći. Pri tom se određenim, manje uticajnim grupama u društvu, ne priznaju ista prava kao ostalim pripadnicima društva.
Diskriminacija je jedan od oblika nejednakog tretmana pojedinaca i grupa na različitim nivoima i ona je u svakom pogledu u suprotnosti sa načelom ljudskih prava.

Kada i gde dolazi do diskriminacije? Kako se ona može prepoznati?

Diskriminacija se može ispoljiti na različite načine, ali i gledanje ljudi na diskriminaciju može biti različito. Da li će se nešto shvatiti kao diskriminacija ili ne – stvar je ličnog, subjektivnog osećaja i zavisi od ličnih granica svakog čoveka. Činjenica je da je svako na ovaj ili onaj način pogođen diskriminacijom zato što se kultura sastoji od različitih sistema tumačenja i orijentacije i zato što se ti sistemi uzajamno prepliću, tako da se jedno lice može pozvati na više kultura.

Korišćenje izraza kao što su „turska mafija“ ili „čuš“, da bi se njima u javnom životu (svakodnevica, politika, mediji, fotografije, vicevi itd.) označila „lica koja potiču iz Turske“,
navodi na zaključak o nižem statusu dotične etničke grupe.

Diskriminacija na radnom mestu, na osnovu određenih karakeristika se može izraziti verbalno ili u pisanoj formi – recimo kod oglasa za upražnjena radna mesta, gde su stranci već apriori isključeni kao mogući kandidati.

Diskriminacija se može javiti i u prikrivenom obliku,  kao što su otkaz odnosno otkaz bez jasno vidljivih razloga, davanje prednosti domaćim građanima koji su rođeni u Austriji prilikom konkurisanja za neko radno mesto, iako su kvalifikacije iste, isključivanje određenih grupa ili pojedinaca prilikom donošenja odluka ili razgovora na određene teme, zadržavanje informacija o mogućnostima daljeg školovanja i drugim pogodnostima.

Savetovališta u Beču

Na zvaničnoj internet stranici Grada Beča možete pročitati ( na našem jeziku) koje sve institucije i savetovališta u Beču se bore protiv neravnopravnosti i diskriminacije u svim oblastima života.

 

PROČITAJTE JOŠ I OVO: 

Statistika: 40 od 100 stanovnika  Beča je stranog porekla, a najveću grupu stranaca čine ljudi sa prostora bivše Jugoslavije koji su već u drugoj, trećoj, pa čak i četvrtoj generaciji u Austriji. Mnogi od njih su i austrijski državljani što ih čini takozvanim Austrijancima sa migranskim korenima.

Da li to znači da oni nisu više Srbi, Hrvati ili Bosanci i da se moraju emotivno odreći svog porekla kako bi postali “pravi” Austrijanci? Jasan odgovor je – ne!

Identitet: Odakle si? Kome pripadaš? – Zar se moramo odlučiti?

Mešoviti brakovi: Različiti jezici i običaji, ali prava ljubav

Integracija „BAROMETAR“: Raspoloženje Austrijanaca prema strancima

Migranti u Beču: Svaki četvrti Bečlija je stranac

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava