Pobednik: Simbol Beograda se „oporavlja“ i uskoro vraća na svoje mesto

31. dec 2019 u 10:02

Iako  je delovao nadmoćno i  nedodirljivo više od 90 godina, spomenik Pobednik, simbol Beograda, morao je da se rekonstruiše.

twitter @pobednikSK

Beogradski Pobednik, bez sumnje predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola grada Beograda.
Podignut je 1928. godiune , u čast desetogodišnjice proboja Solunskog fronta i jugoslovenske slobode, a spomenik nazvan jednostavnim imenom – Pobednik. Podignut je na gornjem gradu Beogradske tvrđave na ušću Save u Dunav, a u pitanju je muška figura u raskoračnom  stavu koja u jednoj ruci drži spušten mač a u drugoj sokola. Sam spomenik koji je rađen u bronzi delo je poznatog vajara Ivana Meštrovića, a dorski stub  delo je arhitekte Petra Bajalovića i  simboliše mušku vojničku snagu i postojanost.

Tokom vremena osa spomenika se ozbiljno nakrivila u odnosu na vertikalu. Odstupanje koje iznosi čak 30 cm zahtevalo je hitnu sanaciju temelja.

Na osnovu prethodnih ispitivanja Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je u saradnji sa Građevinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu uradio idejni projekat rekonstrukcije i restauracije Pobednika koji podrazumeva statičku sanaciju, restauraciju i konzervaciju bronzane skulpture, ali i kamene obloge stuba i postamenta.

Način na koji je do sada figura bila vezana za postolje je bila dosta kritična. Unutra su postojale dve sajle koje su pritiskale skulpturu za postolje. One su vremenom istrulile, veza je pukla zbog vremenskih uslova, jer je sajla od čelika koji je vremenom korodirao. Neki šrafovi su ispali, neki su se istopili 50 odsto, tako da je postojala realna opasnost da se “Pobednik”, pod jakim udarom vetra, sruši. Ova restauracija je došla u poslednji čas, jer je trebalo mnogo ranije da se radi.

Da bi se izvršila sanacija, krucijalna za stabilnost spomenika, skulptura je morala da se demontira i zamene svi oštećeni noseći delovi konstrukcije, navode stručnjaci.

Tako je Pobednik 10. oktobra 2019.,  posle više od 90 godina, skinut sa postamenta , gde će biti  ponovo vraćen kada se završi sanacija u atelju vajara Zorana Kuzmanovića.
Radovi na rekonstrukciji i pripremi za skidanje sa postolja započeli su 02. septembra 2019. godine i planirani rok za izvođenje radova je 6 meseci.

Spomenik čine bronzana muška figura, rad vajara Ivana Meštrovića i postament koji je koncipiran u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kockastoj bazi, autorsko delo arhitekte Petra Bajalovića.

Spomenik Pobedniku podignut je 1928. na Gornjem gradu Beogradske tvrđave povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta
Povodom velikog interesovanja javnosti za sve radove na rekonstrukciji i restauraciji Spomenika Pobedniku na Beogradskoj tvrđavi, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je otvorio twitter nalog @pobednikSK, na kome se objavljuju sve pojedinosti vezane za ovaj veoma važan projekt.

 

 

Istorija Pobednika

Istorijat izrade i podizanja spomenika Pobednik  trajao je u periodu od 1913. do 1928. godine, mada prve ideje potiču iz 1912. godine kada se pobedom u Prvom balkanskom ratu u javnosti počinju da se iznose predlozi za podizanje spomenika u Beogradu, u slavu konačne pobede Srba nad Turcima.

Ivan Meštrović je osmislio skicu, a potom i model – impozantne fontane prečnika od oko osam metara, sa četiri lava i petostepenim stubom od pet-šest metara (simbolom petovekovnog ropstva pod Turcima) na čijem bi vrhu stajao “Pobednik”.

Statua Pobednika, po umetnikovoj zamisli, trebalo je da predstavlja centralnu figuru monumentalne kompozicije sa fontanom.

Početak Prvog svetskog rata prekida radove na fontani. Kao austrougarski državljanin, Meštrović koji je radio na fontani, bio je primoran da napusti Srbiju i odlazi u Prag, gde ostaje do kraja rata i prekida radove na fontani.

Nakon završetka Prvog svetskog rata, Meštrović se vraća u Beograd sa namerom da završi započet rad.

U proleće 1927. godine pitanje ovog spomenika ponovo postaje aktuelno. Opština odlučuje da skulpturu Pobednika postavi na Terazijama.

Međutim, nakon što su počeli pripremni radovi na kopanju temelja za postavljanje spomenika, izbio je skandal. Beogradska javnost je osporavala postavljanje spomenika na Terazijama sa moralnog i umetničkog aspekta.  Negodovanje tadašnjih Beograđana, posebno – Beograđanki, koje nisu želele da prikaz nagog muškarca bude na ovako prometnom trgu kako se ne bi „širio nemoral“, bio je samo jedan od razloga da se Pobednik ne postavi na Terazijama.

Jednima je smetalo što je izliven nag muškarac, drugima to što ne predstavlja junaka Balkanskih ratova, a trećima to što nema nacionalnih obeležja i što podseća na starogrčke modele. Jedni su predlagali da se Pobednik obuče u narodnu nošnju, drugi da se postavi što više kako se ne bi ni videlo da je nag, a bilo je i drugih predloga.

Nakon dugih polemika, rasprava i kritika odlučeno je da skulptura dobija svoje mesto na platou Gornjeg grada Beogradske tvrđave.

U nedelju, 7. oktobra 1928. godine, tačno u podne, nakon šetnje novootvorenim Savskim šetalištem i Velikim stepeništem, Beograđani su se okupili da svedoče otkrivanju Meštrovićevog spomenika Pobedi. Tako je „Pobednik“ završio na Beogradskoj tvrđavi, daleko od Terazija, na visini od 17,5 metara, i to ne da bi se bolje video, već da bi se „manje video“.

Vreme i okolnosti dovele su do toga da je „Pobednik“ postao jedan od najupečatljivijih simbola Beograda. Utvrđen je za kulturno dobro 1992. godine.

Uz istorijat ove skulpture vezuju se i dve zanimljivosti. Prva je da jedan od najčuvenijih golih muškaraca nije slučajno postavljen u pravcu Austrije, a druga da svi koji stanu ispod spomenika lako mogu da uoče da je kriv.

 

NOVO U AUSTRIJI! Onlajn knjižara! Više od 40.000 naslova na srpskom jeziku! Kliknite na baner ispod i uplovite u carstvo knjiga!

 

PROČITAJTE I NAJNOVIJE VESTI – NASLOVNA OVDE

 

PROČITAJTE JOŠ I OVO:

 

 

Granični prelazi u Srbiji: Uputstvo za prelazak granice u vreme praznika

Negujmo srpski jezik: Karavan kulture govora stigao i u Beč

Beograd i Beč sada povezuje i Sporazum o saradnji

Kulturnа bаštinа Srbije i istorijski lokaliteti privlаče 65 odsto turistа

Da li ste znali: Srbija je TOP destinacija u Evropi za 2019. godinu!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Prijava za Newsletter

Prijavite se na našu Newsletter adresu i budite u toku sa značajnim temama i dešavanjima u dijaspori

Prijava